U članku za "HuffPost", koji se nedavno pojavio na internetu, dr Elizabet Džardli je objasnila kako je odgajanje nekoga ko je sposoban i spreman da oduzme život "složen i dugotrajan proces".
Dr Džardli, koja je, inače, profesor kriminologije na Centru za primenjenu kriminologiju Univerziteta u Birmingemu, podelila je kako faktori "stvaranju ubice" mogu uključivati i biologiju, komšiluk, školu, zdravstvene usluge, ali i sam odnos potencijalnog ubice sa majkom, dok je najvažniji u svemu način vaspitanja, ponašanje i privrženost majke prema detetu.
- Zašto toliki naglasak na majkama? Šta je sa očevima? Nije li ovo seksistički? To su pitanja sa kojima sam se mnogo susretala u poslednjih nekoliko meseci. Tvrdim da su majke važnije u stvaranju ubica zbog inherentno rodne prirode društva - iznela je doktorka Elizabet na početku prvobitne sumnje i skeptičnost na svoja istraživanja, a zatim je dodala kakva su očekivanja od žena u društvu.
- Očekujemo da majke budu nesebične i primarne negovateljice i vaspitačice dece– očekivanja koja uzimamo zdravo za gotovo i važe za sve. Mi se povinujemo majkama i njihovim "zapovestim", jednostavno pod pretpostavkom da one najbolje znaju i da daju prioritet potrebama svog deteta, štiteći ih od opasnosti i štetnih stvari, kako iznutra, tako i izvan porodice. Dokle god je mama na sceni, sigurno će sve biti u redu - objasnila je doktorka.
Majke "pišu scenario" za ubistvo kod kuće
Stručnjak za kriminalistiku Elizabet Džardli dalje otkriva kako su majke serijskih ubica Freda Vesta i Roberta Bleka, između ostalih, stvarale brutalno okruženje i pogodno devijantno tlo u svojim domovima, zanemarujući ili zlostavljajući svoju decu.
Dok su majke jednog od najozloglašenijih ubica Harolda Šimpana i Adama Lanza bile odlučne da stvore i omoguće najbolje svojoj deci, ohrabrivale su svoje sinove da budu sličniji drugima, želeći da iha na taj način "ukalupe" u društvo. Međutim, prevelika briga, očekivanja i uobličavanja od najboljih verzija njihovog bića, stvorile su najgore serijske ubice.
- Kroz preveliku budnost i posvećenost one su pokušavale da budu dobre majke kakve društvo zahteva, selektivne u savetima koje su prihvatile od ljudi sa strane - objašnjava dr Džardli.
Konačno, majke Bartlama, Nilsena i Rouz Vesta su poricale devijantno ponašanje svojih sinova okrećući glavu na drugu stranu i ne želeći da se suoče ili razgovaraju o postupcima svoje dece koji bi mogli da dovedu do toga da se ona označe kao "drugačija".
Tri tipova majki koje odgajaju ubice
Iz ovih nalaza, dr Džardli je zaključila da postoje tri tipa majki koje mogu da odgoje dete ubicu - anti-majke, super-majke i pasivne majke.
Anti-majke
Prema mišljenju stručnjaka, ova vrsta majke je možda bila žrtva zlostavljanja i zanemarivanja, preživela "spartansko" vaspitanje i nikada nije imala zdravo porodično okruženje.
Od nekadašnjih žrtava se pretvaraju u same agresore, postajući isti tip osoba koje su nekada prezirali.
Uber-majke
Uber-majke potiču iz tradicionalne vrste porodičnog okruženja i veoma su svesne očekivanja društva od ranog detinjstva.
One su možda bili žrtve diskriminacije ili proizvoljnog moralnog okvira i kao takve su odlučne da njihova sopstvena deca neće biti sputana na isti način.
Na taj način, one postaju "majke-menadžeri", planiraju živote svoje dece i bore se da ih održe na "pravom" putu.
Dr Džardli opisuje ovu vrstu roditelja kao „čuvare vrata koji drže do spoljnog sveta, štiteći svoje dete od nadzora dok njihovo ponašanje postaje sve devijantnije“.
Pasivne majke
Treći tip majki na ovoj listi se plaši kako društvo može suditi njenoj deci.
Oni su živeli sopstveni život striktno prateći pravila i radeći ono što društvo očekuje od njih. Bile su tihe, povučene i poslušne.
Ako njihova deca počnu da prelaze moralne i pravne granice društva, strah od etiketiranja ih primorava da pokušaju da poreknu ono što se dešava. Oni će probleme "gurnuti pod tepih", ignorišući ih u nadi da je to samo faza i da će nestati.
BONUS VIDEO
