Stanete ispred rafa, uzmete sok, jogurt ili keks, a sa pakovanja vam odmah upadne u oči „prirodno“, „0%“ ili „bez šećera“. Pomislite da ste izabrali nešto zdravije i proizvod završi u korpi. Međutim, kada okrenete ambalažu, možete da se iznenadite. Ono što piše velikim slovima na prednjoj strani ne govori uvek celu priču.

Nije stvar u tome da nas proizvođači nužno obmanjuju. Mnoge od tih oznaka imaju sasvim određeno značenje. Problem je što ih često razumemo drugačije nego što su zamišljene.

1. „Prirodno“, lepo zvuči, ali šta zapravo znači?

Kada na ambalaži vidite zelena slova, lišće i natpis „prirodno“, proizvod odmah deluje kao bolji izbor. Međutim, prirodno poreklo nekog sastojka ne znači automatski da hrana ima malo šećera, soli ili kalorija.

I med je prirodan, pa je bogat šećerima. Zato, umesto da se oslonite samo na natpis, pogledajte šta je zaista u pakovanju.

2. „0% masti“, a koliko ima šećera?

Jogurt ili desert sa oznakom „0% masti“ mnogima je prvi izbor kada žele da pripaze na ishranu.

Takva oznaka govori o sadržaju masti, ne o ukupnoj hranljivoj vrednosti proizvoda. Neki proizvodi sa veoma malo masti mogu da sadrže dodat šećer ili druge sastojke koji doprinose kalorijskoj vrednosti.

Zato uporedite dva proizvoda. Pogledajte koliko imaju šećera i kalorija na 100 grama, a ne samo koliko masti.

3. „Bez šećera“ ne znači i bez kalorija

Ovo je razlika koju nije loše znati. Prema propisima koji važe u Srbiji, oznaka „bez šećera“ može da stoji na proizvodu koji sadrži najviše 0,5 grama šećera na 100 grama ili 100 mililitara.

Dakle, ne mora da znači apsolutnu nulu. Takva hrana može da sadrži zaslađivače, masti i ugljene hidrate koji takođe daju energiju.

4. „Bez dodatog šećera“, a u tabeli piše da ga ima

Uzmete voćni sok na kojem piše da nema dodatog šećera, okrenete ga i vidite da u nutritivnoj tabeli ipak stoji određena količina šećera.

Kako sad to?

Sasvim jednostavno. Šećer nije dodat tokom proizvodnje, ali ga voće već prirodno sadrži. Zato ova dva podatka mogu da stoje na istom pakovanju, a da nijedan nije netačan.

Posebno obratite pažnju na ovu razliku kada kupujete sokove, voćne jogurte i slične proizvode.

5. „Integralno“, pogledajte koji je sastojak na prvom mestu

Tamna boja hleba i nekoliko semenki na kori nisu dokaz da je napravljen pretežno od integralnog brašna.

Ako kupujete upakovan hleb, krekere ili pecivo, pogledajte spisak sastojaka. Oni se navode redom, od onog kojeg ima najviše do onog kojeg ima najmanje.

Ako se integralno brašno nalazi pri kraju spiska, njegov udeo može biti mnogo manji nego što biste zaključili po izgledu ambalaže.

I šta onda gledati u prodavnici?

Ne morate da proučavate svako pakovanje deset minuta. Dovoljno je da bacite pogled na prve sastojke i nutritivnu tabelu, naročito na šećere, masti, so i kalorije.

Jer ponekad najveća slova na ambalaži govore najmanje o onome što zaista jedemo.