Petnaest mojih prijateljica u 40-im i 50-im napustilo je muževe: Ovo je pravi razlog zašto se SVI razvode... i zašto je vaš brak u opasnosti

Iako nisu u „lošim“ brakovima, niti se radi o izvanbračnim aferama, i premda sve spolja izgleda u redu, sve više žena u četrdesetim i pedesetim godinama odlučuje da okrene novu stranicu u životu i napusti svoje muževe.

Sam Baker piše za Daily Mail kako je u poslednje vreme od najmanje 15 svojih prijateljica i poznanica čula da su odlučile da im je dosta i da ne žele da provedu narednih 30 ili više godina u istom braku.

Jedna od tih prijateljica u braku je 20 godina, imaju četvoro dece i oboje rade. Tokom svih tih godina, ona je uglavnom bila ta koja je obavljala sve kućanske poslove, što je značilo da su njen društveni život, zdravlje, prijateljstva i sve drugo pala u drugi plan.

Kao i mnoge druge žene u tradicionalnim heteroseksualnim brakovima (čak iako nisu na početku verovale da će njihov brak postati tradicionalan, da su „drugačije“ i da neće morati da trpe patrijarhalne norme), sav kućanski rad pao je na njena leđa. I to je, nažalost, slučaj u 90% brakova.

Čak i ako nije obavljala neke od tih poslova, organizovala je da ih neko drugi obavi. Njen muž – inače šarmantan i duhovit čovek, dobar otac i jedan od „dobrih momaka“ – brinuo se o svom poslu, dok je ona, osim što se brinula o svom, morala da se brine o životima još petoro ljudi.

Naravno, on bi rado pokupio decu iz škole kad bi im javili da neko od njih nije dobro, ali nije mogao jer je bio na poslu. Iako nikome nije padalo na pamet da je i ona zapravo bila na svom poslu.

U njihovoj priči nema ničeg neobičnog, niti je neobično njegov šok kada mu je saopštila da ga napušta. Takođe, nisu neobične ni optužbe da je „prelako odustala od braka“ (iako to nikako nije stiglo od njene dece), niti sumnje da je možda već našla nekog drugog. Naravno, ako žena napusti muža, to može značiti samo jedno – da želi odmah da uskoči u krevet s nekim drugim. Ipak, to nije istina.

Ovo je relativno nova pojava. Deo toga je povezan s činjenicom da žene sada zarađuju, iako često ni izbliza dovoljno. Takođe, deo toga je i povezan sa privilegijama. Mnoge žene koje žele da odu, to si jednostavno ne mogu priuštiti.

Tu su i društvene norme. Godinama, jednostavno, ženama „pukne film“.

Nije teško naići na uobičajenu priču o muškarcu koji je postao uspešan u svom poslu, pa napustio ženu s kojom je bio još od srednje škole i s kojom ima decu, da bi je zamenio „novijim modelom“.

Baker je nedavno razgovarala sa spisateljicom Emily Howes o njenom poslednjem romanu „Gospođa Dickens“, u kojem je glavna junakinja potpuno zanemarena prva supruga Charlesa Dickensa, Kejt. To je žena koja je odgojila njihovu desetoro dece, da bi kasnije morala da sluša prigovore kako se zapustila.

Slavni pisac ju je napustio, što nije neuobičajeno za prve žene – one postanu dosadne, ostare, izgube lepotu, pa muškarci jednostavno nastave dalje.

Takve stvari se i dalje dešavaju. Međutim, čini se da se poslednjih godina dešava i određena promena koja muškarcima nimalo nije draga. Jer, budimo realni, u brakovima je muškarcima bolje.

Dok je 2019. istraživala za svoju knjigu „Promena“, Baker je naišla na studiju u kojoj je tri bračna para – heteroseksualni, dva muškarca i dve žene – zamoljeno da vode dnevnik o svojim iskustvima napetosti i ograničenja u braku.

Žene u heteroseksualnim brakovima prijavile su najviši nivo psihičkog stresa, dok su muškarci u istospolnim brakovima imali najniži. Muškarci u braku sa ženama i žene u braku s drugim ženama bile su negde između.

Autor studije, Michael Garcia, primetio je da su ranije studije pokazale da žene u braku generalno doživljavaju veći stres, no pokazalo se da je to slučaj samo kada su u braku sa muškarcima.

Za potrebe pisanja svoje knjige, Baker je okupila 50 žena u dobi od 40 do 60 godina.

Od onih u dugotrajnim vezama, više od polovine je bilo nezadovoljno ili su nedavno napustile svoje muževe. Čak i one koje su još u braku i nisu naročito nesrećne, uznemireno razmišljaju o budućnosti.

Jedna od njih, Stefani (49), koja je sa mužem još od srednje škole, nesrećna je zbog razlike u njihovim ambicijama.

„Svaka čast na tome što on želi jednostavan život – seks, pivo s prijateljima, dobar ručak i golf – ali to je njegov život iz snova, a ne moj. Dosadno mi je i stalno se pitam: pa zar je to to?“

Žena koje su u dugotrajnim vezama, sa dobrom ravnotežom rada, moći i odgovornosti, jako je malo.

A kod onih koje su odlučile da kažu „dosta“, menopauza verovatno igra veliku ulogu.

Kada nestanu mesečni talasi estrogena – koji se često naziva „hormonom nege“, iako Baker više voli da ga naziva „hormonom otiračem“ – žene se često zapitaju šta rade i zašto trpe sve te godine.

Mlade žene ne žure u brak

Ali ovo se dešava i sa ženama drugih uzrasta.

Baker kaže da ima mnogo starijih prijateljica koje kažu da bi se u slučaju njihove smrti njihov muž vrlo brzo ponovo oženio, dok one, u slučaju smrti muža, ne bi žurile u drugi brak. Možda bi pronašle prijatelja ili nekog za povremeni seks, ali brak – sav taj kućni rad, čarape svuda po stanu, hrkanje, sport na TV-u – nema šanse!

A tu su i žene iz generacije Z, koje trenutno imaju između 12 i 27 godina i koje nisu naročito entuzijastične u pogledu braka i dece.

I ko ih može kriviti? Ne morate imati decu da biste znale da će dolazak dece značajno promeniti vaš život, ali ne i život vašeg muža.

Ali, tu nije samo reč o kućanskim poslovima i emotivnom teretu. Radi se o tome ko će imati prioritet, čije će se nade i snovi ostvarivati, a čiji će biti potisnuti.

„You Could Make This Place Beautiful“, knjiga pesnikinje Maggie Smith (47), jedan je od niza nedavnih američkih „memoara o razvodu“ žena u četrdesetim godinama koji su postali bestseleri.

Smith je upoznala svog bivšeg muža dok su oboje studirali kreativno pisanje. Zbog braka i dece odbacila je svoje snove kako bi njemu pomogla da ostvari svoje. On je upisao pravni fakultet, a ona postala „žena i majka“.

Nastavila je povremeno pisati, sve dok jednog dana nije napisala pesmu pod nazivom „Good Bones“, koja je postala viralna i pokrenula njen karijeru, koja se više nije mogla zaustaviti.

Smith je kasnije ispričala kako se njen muž žalio kada je ona ponovo počela da ide na posao.

„Nisam imala utisak da mu nedostajem kao osoba, nego kao osoblje“, kazala je.

Na kraju su se neizbežno razveli, a Smith je u poslednjem trenutku spasila svoje snove.

„I to je razlog zašto su njeni memoari i priče drugih žena o razvodu i ponovnom usponu sada tako popularni. Milioni žena čitaju i misle: ‘Hej, pa i ja se tako osećam!‘“

I to je, mislim, razlog zašto se čini da postoji epidemija razvoda među mojim heteroseksualnim prijateljicama. Ženama je dosta da budu samo one koje se trude.

Dosta im je da odgađaju ili otkazuju svoje snove i nade, i stavljaju snove drugih ljudi ispred svojih. Ako imaju sreće, pred njima je još 30 ili 40 godina. I ovo je njihovo vreme, piše Sam Baker.