Izraz “normalna bračna mržnja” skovao je poznati terapeut Teri Real kako bi sažeo osećaje iritacije s kojima se suočavaju mnogi brakovi. Međutim, jedna žena, 45-godišnja čistačica i majka dvoje dece, priznaje da je njena ljutnja prema mužu, s kojim je u braku već 16 godina, daleko od obične frustracije. U iskrenom priznanju, Natalija kaže da njeni osećaji graniče s mržnjom.
Natalija se šali da bi njen 49-godišnji muž Dan možda bio zabrinut za vlastiti život kada bi pogledao poruke koje razmenjuje s najboljom prijateljicom Sarom. U tim porukama često spominju zajedničke grobnice za svoje muževe, što ilustrira koliko ih ponekad smatraju neizdrživima.
Ne želim ga stvarno mrtvog, ali na taj način izražavamo koliko su naši supružnici ponekad odbojni - objašnjava.
Natalija priznaje da u mnogim trenucima zapravo mrzi svog muža. Ponekad ga doživljava kao pomalo iritantnog kolegu koji ne obavlja svoj deo posla, a ponekad ga smatra prijateljem. Retko ga vidi kao voljenu osobu s kojom bi ponovo kročila do oltara.
I sama je svesna da ni njena najbolja prijateljica nije izuzetak. Ostale prijateljice često uzdišu i okreću očima kada se spomenu njihovi muževi.
Natalija smatra da je prestala da oseća ludilo ljubavi kada je rodila svoju prvu ćerku Klara. Tokom njenog dugog, bolnog porođaja, Dan je uglavnom izražavao nezadovoljstvo zbog vrućine i često gledao na sat, kao da se nije stvarno trudio da je podrži.
Bilo mi je potrebno da me neko bodri dok sam se osećala ranjivo - priseća se Natalija.
Nakon dolaska Klare, koja je bila veoma nemirna beba, Dan se često povlačio u pomoćnu sobu kako bi izbegao plač. U takvim trenucima, Natalija je osećala da postaje samohrana majka s detetom i muževim zahtevima koji su se činili neizmerno teškim.
Uprkos svemu, Natalija je odlučila da ima drugo dete.
Bilo je to u redu jer se Dan povezao s Klarom kada je prestala da plače - objašnjava. Kada je stigao njihov sin Jakov, Dan je postao mnogo angažovaniji, verovatno jer je Jakov bio mirnija beba.
Međutim, Natalija nikada ne zaboravlja prve teške mesece s Klarom. Njena ljubav prema mužu počela je slabiti, kako je preuzimala sve više mentalnog tereta porodičnog života. Osećala je da bi, u slučaju njegove nevere, bila zadovoljna jer bi to bila stvar koju bi mogla "outsourcati".
Natalija smatra da bi trebala otvoreno razgovarati s Danom o svojim osećanjima, no sumnja da bi on to shvatio ozbiljno.
On mrzi jer mu neprestano dosađujem - priznaje.
Porodica se odlučila za terapiju, no Natalija priznaje da je to postao skup način održavanja dobrog ponašanja bez iskrenog razgovora. Kada se terapija završila, njihovi obrasci ponašanja ponovo su se vratili u staru rutinu.
Kad Dan dođe kući, Natalija zna da će prvo pitati šta ima za večeru, a zatim će jesti dok gleda dosadnu fudbalsku utakmicu.
Pitam se zašto ostajemo zajedno. Ponekad ga još volim, još me zna nasmijati, ali ne možemo si priuštiti dve kuće, a imamo i dvoje divne dece čiji mir ne želim narušiti - navela je.
Natalija ističe da nije sama u tim osećanjima. Mnoge prijateljice se suočavaju s sličnim situacijama, stoga ona misli da su muškarci uglavnom isti.
Jedna joj je prijateljica otkrila da se, kada joj je umro muž, osećala krivom jer uživa u novonastaloj slobodi.
Ne želim da moj muž umre jer bi moja deca bila slomljena. No, da smo bogati, sigurno bih mogla podneti da se preseli u kuću pored, a tada bih uživala u miru bez njegove iritantne prisutnosti - zaključuje Natalija, piše The Sun.
