Taj posao može da izgleda kao posao snova. Međutim, iz perspektive zaposlenih na „najsrećnijem mestu na Zemlji“ izgleda drugačije.
"Uvek morate biti nasmejani, ne smete da pokazujete tugu ili nervozu", rekla je žena koja je radila kao Diznijeva princeza.
Hanter Hag je šest godina radila u Dizniju u Kaliforniji. Ova 30-godišnjakinja odlučila je da progovori o tome kako zaista izgleda rad u poznatom gradu i zašto je to za nju bilo traumatično iskustvo.
Kako postati Diznijeva princeza?
Hanter je otkrila da ljudi koji rade u gradu ne smeju da pričaju o svom poslu, posebno kada su angažovani da igraju nekog od Diznijevih likova. Kompanija kontroliše društvene medije svojih zaposlenih, tako da moraju biti veoma pažljivi o tome šta objavljuju. Komentari su takođe kontrolisani. Čak i komplimenti mogu biti kontroverzni jer, kako Hanter otkriva, svi se odnose na lik kojeg glumi zaposleni, a ne stvarna osoba.
Kako izgleda kasting za Diznijevu princezu?
"Sve se zasniva na vašem izgledu. Stojite u redu sa 100 drugih ljudi, a menadžeri za zapošljavanje samo vas gledaju", objašnjava Hanter.
"Na dan kada počnete da radite, morate izgledati potpuno isto kao na kastingu. Bez pirsinga, bez tetovaža, neujednačen ten. Ne možete ni lakirati nokte. Ako su vam ruke previše pune ili imate akne, nećete dobiti posao".
Hanter dodaje da su kostimi koje je morala da nosi nekoliko sati šest dana u nedelji bili neudobni i veoma teški.
172 posetilaca na sat
Obuka za princezu traje oko četiri dana. Za to vreme, devojke, zajedno sa trenerom, posmatraju rad drugih ljudi. Takođe uče kako pravilno naneti šminku. Ako im se boja očiju razlikuje od karaktera, moraju da nose kontaktna sočiva.
"Ako volite decu, uživaćete u ovom poslu, jer ćete mnogo vremena provoditi igrajući se i smišljajući priče oko svog lika. Ali to nije sve. Morate pozdraviti 172 gosta na sat. Dizni je mislio da je to magični broj. Dobijate poseban uređaj na kome otkucavate broj ljudi sa kojima ste se pozdravili. Ako odete ispod „magične brojke“, dobijate opomenu. Posle četiri opomene, dobiješ otkaz".
Hanter se priseća da je jednog dana bilo strašno hladno, ali joj nije bilo dozvoljeno da nosi kaput.
"Stajala sam ispred restorana u haljini otvorenih ramena i pozdravljala goste. Bilo mi je jako hladno, oči su mi zasuzile, ali upravnici lokala mi nisu dozvolili da nosim bilo šta preko. Kada sam otišla u zadnju sobu za vreme odmora, nisam mogao da nađem kaput. Mislim da su ga krili od mene. Slikala sam se sa decom, plačući i drhteći od hladnoće. Fotograf sa kojim sam radila rekao je da restoran prodaje slike za 35 dolara. Kada princeza obuče kaput, prodaja fotografija pada za 30%".
"Kontrolili su našu težinu"
Svakih osam meseci zaposleni su morali da se jave na pregled. Proveravano je da li i dalje odgovaraju liku kojeg su glumile, što je u praksi značilo da su imale istu građu kao i dana kada su angažovane i da su i dalje izgledale dovoljno mlado.
"Standardi telesne težine koje je Dizni nametnuo svojim zaposlenima možda su pogodovali mogućim poremećajima u ishrani, depresiji i anksioznosti", smatra Hanter, dodajući da je stalno upravljanje težinom za nju bilo „fizički i psihički iscrpljujuće”.
"Posle prve nedelje rada, lice me je bukvalno bolelo od stalnog osmeha. Ne možete promeniti izraz lica dok se vrata sobe za odmor ne zatvore za vama. Dizni ne želi slike na kojima se ne smejemo".
Jezivi tate
Diznijeva princeza govori i o očevima koji su joj šaputali prljave stvari na uvo dok su se njihova deca slikala.
"Ne možete ništa da uradite, morate ljubazno da odgovorite. Moja prijateljica je bila Uspavana lepotica. Jedan od tata je stavio ruku ispod njene haljine. Na sreću, ispod nosimo nekoliko slojeva podsuknji", prenosi ofeminin.pl.
BONUS VIDEO
