Na osnovu podataka registra Zavoda za javno zdravlje Srbije, svake godine u Srbiji se dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva raka i više od 20.000 osoba umre od malignih bolesti. Tokom poslednje decenije obolevanje od raka u Srbiji poraslo je i kod muškaraca i kod žena. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike i želuca.
Kod žena maligni proces se najčešće lokalizuje na dojci, debelom crevu, plućima, grliću materice, telu materice i pankreasu. Nešto ređe žene obolevaju od melanoma (raka kože), ali je proces lečenja jedan od najkomplikovanijih, a rizik od neizlečenja, nažalost, ogroman.
Svoje iskustvo je za "Naj ženu" podelila Beba Golubović koja se godinama bori sa melanomom.
- Pre sedam godina je počelo moje putovanje kroz bolest koje još uvek traje, a ja i dalje učim kako da živim sa strahom, a da nosim radost u srcu. Rak kože mi je otkriven u II stadijumu, a danas sam pacijent u IV stadijumu melanoma, najagresivnijeg oblika raka kože.
Rak kože traje ceo život, a boja posle sunčanja se gubi
U današnje vreme malanom je vrlo rasprostranjen. Naša sagovornica Beba Golubović smatra da je važno da se automatski reaguje i da se preventivno reaguje.
- Od tinejdžerskih godina želela sam da imam taman ten. Ja, riđokosa, svetle boje kože, s pegama na nosu i tu i tamo mladežima po telu, želela sam da me kad se vratim s mora prijatelji pohvale kako sam „pocrnela”. Sunčala sam se ne vodeći računa o tome koje je doba dana i koristila kreme s nižim zaštitnim faktorom. Često mi se dešavalo da pocrvenim na Suncu, ponekad i previše, pa sam imala i opekotine po koži. Poučena bolom koji opekotine od Sunca sobom nose, rešenje sam potražila u solarijumu. Svake godine sam pre odlaska na more odlazila u solarijum da „pripremim“ kožu za vrelo morsko Sunce, ali nikad nisam uspevala da poprimim tu preplanulu boju. Naravno, o rizicima koje to krije, tada nisam ništa znala - Ispričala je Beba za "Naj ženu".
Od sitnog mladeža se razvio rak
Melanom je rak koji počinje kao tačkica na koži. Ako se na vreme odstrani, lečenje može tu da se završi. Međutim, ukoliko se zanemari problemi postaju vrlo ozbiljni i opasni, a borba postaje jako teška.- Sve je počelo promenom na jednom mladežu na stomaku 2015. godine. Ta mala tamna mrlja koju sam imala od rođenja najpre se zacrvenela, pa zasvrbela. Nisam mislila da je to razlog za posetu lekaru, imala sam previše obaveza koje sam smatrala važnijim od čekanja na lekarski pregled. Tek kad sam na mladežu primetila male tragove krvi, otišla sam u Kliniku za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije. Tri nedelje posle hirurškog odstranjivanja mladeža, dobia sam hp nalaz na kom je pisalo da imam melanom u II stadijumu i doktor me je uputio na dalje lečenje na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
Tamo sam se upoznala s drugim terminom – limfoscintigratija.
Fotografije Bebe Golubović pogledajte u galeriji.
Naj žena/Dejan Briza
Naj žena/Dejan Briza
Naj žena/Dejan Briza
Naj žena/Dejan Briza
Naj žena/Dejan Briza
Kada je Beba izvadila ostale nalaze, pokazalo se da u njenom telu nema metastaza, pa je pomislila da je bolest zaustavljena na vreme.
- Tri meseca sam bila potpuno mirna, nastavila sam svoj život kao da se ništa nije deslio. Međutim, posle tri meseca limfni čvorovi u pazuhu počeli su da mi otiču, zbog čega sam ponovo morala da idem na hiruršku intervenciju. Od osamnaest izvađenih limfnih čvorova, čak jedanaest je bilo s metastazama - ispričala je Beba.
Saopšteno joj je da je u III stadijumu bolesti
Nakon saznanja da se kod Bebe razvio metastatski melanom, veći joj je šok bio kada joj je saopšteno da je u III stadijumu bolesti.- Taj trenutak mi je bio teži od onog kada se mi saopštili da imam melanom. A onda sam doživela novi šok kad mi je rečeno da lekova za moje stanje nema. Otpuštena sam iz bolnice sa sugestiom lekara da dolazim na svaka tri meseca na ultrazvučni pregled abdomena i male karlice, kao i na rendgensko snimanje grudnog koša. U slučaju da se primete neke promene, opet bih morala na hiruršku intervenciju, i to je bio jedini vid lečenja.
Naj žena/Dejan Briza
Nedugo potom, Beba saznaje da na VMA započinju kliničku studiju o inovatinoj adjuvantnoj terapiji za melanom, odnosno preventivnoj terapiji čiji je cilj da utvrdi u kom se procentu može sprečiti dalji razvoj bolesti kod visokorizičnih pacijenata u III stadijumu.
Kroz svoju borbu sa rakom je prolazila sama
- Kada sam posle pet meseci ponovo operisana i kada su otkrivene metastaze u 11 limfnih čvorova, suočila sam se sa strahom koji me je gutao, a nisam imala sam kim da ga podelim. Polako sam tonula, i to je bio jedan vrlo težak period za mene. O tome nisam mogla da pričam sa svojim devojčicama. Bile su na početku tinejdžerskih godina, znale su šta je rak a ja nisam imala hrabrosti da o tome s njima razgovaram. Krila sam istinu od njih što sam duže mogla. Posle su mi zamerale što nisam bila iskrena prema njima. U godinama koje su došle pa sve do danas sa njima sam uspela da izgradim odnos pun poverenja i razumevanja - priseća se Beba za "Naj ženu".
Beba kaže da nije mogla da razgovara ni sa ocem. Mesec dana pre postavljanja njene dijagnoze majka joj je umrla od raka jajnika. Plašila se kako će njen otac to da prihvati, pa je ćutala o tome.
Pored borbe sa rakom, prolazila je i kroz traume razvoda
Kroz svoju najveću bitku je sama prolazila i najteže momente nije imala s kim da podeli. U momentu rasipanja sopstvenog života, udata, ali sama. Suprug joj nije bio podrška.
- Svaki put kada bi se pomenuo melanom, suprug je izbegavao i menjao temu. Mnogo je radio, a u stvari bežao je od kuće. Neko ko je morao da mi bude glavni oslonac je popustio. Govorio je da ne može sa mnom u bolnicu jer je ne voli. "Možeš ti to sama", "znam da će sve to biti okej", "pa pogledaj se, sve je u redu" - govorio mi je.
Beba kaže da se njihov odnos kretao sa lošeg na gore i na kraju je njihov brak završen.
- Moj život se potpuno raspao, a ja sam se našla u jednom vrlo teškom psihičkom stanju. Depresivna, očajna, uplašena, nisam videla izlaz iz situacije. Našla sam se u situaciji da pored borbe sa rakom, moram da prolazim kroz traume razvoda, da se borim za starateljstvo nad decom, za egzistenciju.
Novi život je počinjao, a ona nije znala kako da ga živi
Iz godine u godinu nizale su se previše stresne i traumatične stvari. 2015. godine operacija mladeža u II stadijumu bolesti, operacija limfnih čvorova. Godinu dana posle, operacija limfnih čvorova u pazuhu i otkrivene metastaze u III stadijumu bolesti. Posle godinu dana kraj braka, pa otkrivene metastaze u IV stadijumu.
- Imala sam veliki strah od života. Potražila sam stručnu pomoć i imala sreću da nađem sjajnog psihoterapeuta u savetovalištu Instituta za onkologiju. Ona me je učila kako da prihvatim svoj život i kako da ga živim, dan po dan. Kao dete kad uči da hoda tako sam ja učila kako da živim. Kroz te razgovore vraćala mi se nada i vera u život. Imala sam potrebu da se menjam. Nije to uvek bilo lako, nekad sam sa psihoterapije izlazila veoma umorna i slomljena. Imala sam mnogo toga što sam trebala oprostiti i sebi i drugima. Prihvatiti sopstvene greške, imati razumevanje za postupke drugih koji su me povredili je bilo veoma teško ali i značajno za moje ozdravljenje. Kroz sve to vraćalao mi se samopouzdanje i samouverenost - ispričala je Beba Golubović kako je pronalazila motiv da nastavi dalje.
Psihoterapija je Bebu osnažila, ojačala i pripremila za nove izazove koja ova bolest nosi sa sobom. Počela sam da volim život i da se radujem svakom novom danu.
- Imunoterapija je lečila moje telo, a psihoterapija dušu - iskreno je rekla Beba.
Bolest joj je pomogla da zavoli sebe
Mnogo toga se u Bebinom životu promenilo nabolje, i možda će nekome to da zvuči besmisleno, ali njoj je sedmogodišnje putovanje kroz bolest pomoglo da nauči da volim sebe i svoj život, i da ga živi kvalitetno i ispunjeno.
- I pored dijagnoze koju imam, idem na posao, putujem, živim kao i svaki drugi zdrav čovek koji ima optmistčan i pozitvan stav prema životu. Negujem odnose s ljudima koji me okružuju, imam više strpljenja i razumevanja za druge. U svemu tražim dobro. Naravno da imam probleme, ali sada ih prihvatam kao sastavni deo života i trudim se da se ne sekiram previše. Više vremena posvećujem prijateljicama. Više se družimo, šetamo, idemo u pozorište, na izložbe, koncerte, kafane, putovanja. Okrenute smo lepšoj strani života, a svaki problem se lakše reši uz kafu s prijateljima, nego u samoći i zatvorenoj sobi. Otkrila sam radost igre i član sam rekreativnog ansambla KUD-a, koju čini sjajna ekipa pozitvnih, nasmejanih ljudi.
Danas živi život punim plućima, ne plaši se Sunca i ide na more, s tom razlikom što sada uopšte ne želi da imam preplanuli ten.
- Držim se hlada, izbegavam Sunce od 11h do 16h, nosim košulje dužih rukava, a kada je indeks zračenja tri i veći, koristim sredstva za sunčanje s vrlo visokim zaštitnim faktorom. I dalje se plašim bolesti, strahovi su prisutni, dane oko kontrole loše podnosim, ali ne dozvoljavam da mi ni bolest ni strah upravljaju životom.
Lečenje melanoma je završila u septembru 2022. godine. To nikako ne znači da je zdrava.
- Ja sam pacijent oboleo od raka kože u IV stadijumu i ostaću to ceo život. Danas se osećam dobro, ali sam svesna da se na nekoj od sledećih kontrola mogu otkriti nove metastaze. To me i dalje plaši I iskreno se nadam da do toga neće doći. Na to ne mogu da utičem, ali mogu na način na koji ću da živim. Danas sam zahvalna za svako novo jutro, ponedeljak, novi mesec i novu godinu - završava svoju priču Beba Golubović za "Naj ženu."
