Ali i u ovom slučaju postoji i druga strana ugostiteljstva, ona koju mi ne vidimo, stvari koje oni rade zbog uštede ili bezobzirnosti prema gostima. Ovo su neke od stvari koje rade određeni ugostitelji i koje je inspekcija proteklih godina zatekla.
Posluživanje hrane kojoj je istekao rok
Zašto se uopšte postavlja pitanje „Šta raditi sa hranom kojoj je istekao rok?“ Ali bacanje hrane kojoj je prošao rok trajanja je ogroman gubitak za svaki restoran. Ponekad menadžeri restorana hranu koja izgleda jestivo posluže normalno kao i ostalu hranu.
Kuhinjsko osoblje ne nosi rukavice
Mnogi radnici u restoranima izbegavaju da nose rukavice u toku pripreme hrane. Istraživanje koje je sproveo Fud sejfti njuz je pokazalo, da čak 62 odsto osoblja u kuhinjama prilikom rada sa sirevima i mesom nemaju rukavice. Takođe, mnogi ne peru ruke redovno nakon rada sa različitom vrstom namernica.
Bolesni zaposleni
Tužna istina ugostiteljstva je da su radnici potplaćeni i da je nedostak radne snage u ugostiteljstvu primetan. Oni iz tih razloga često rade i kada su bolesni čime dovode u rizik ostale zaposlene i goste.
Čuvanje mesnih i morskih proizvoda na pogrešnim tempraturama
Osetljive namirnice kao što su meso, mlečni proizvodi i morski plodovi nisu uvek zamrznuti na pravoj temperaturi. Međutim, nemaju svi restorani generator u slučaju da ostanu bez struje, dok mnogima proizvodi predugo stoje u zamrzivaču.
Bacanje takve hrane je još jedan veliki finansijski gubitak za restoran pa se mnogi odlučuju da je uprkos ovim faktorima posluže gostima.
Prljavi tanjiri i pribor za jelo
Pranje sudova u mašini ceo dan je jako skupo. Bilo je situacija kada je inspekcija naletela na restorane u kojima su tanjire samo ispirali i brisali te potom vraćali na stolove. Na ovaj način su uštedeli i na vremenu, a ne samo finansijski.
Prljavi stolnjaci i ubrusi
Ljudi prilikom jela mogu da budu jako neuredni, a pranje stolnjaka i ubrusa za svakog sledećeg gosta nije praktično ni isplativo. U mnogima restoranima manje mrlje će samo istrljati sa stolnjaka, a mrvice očistiti. Ovo je verovatno način da uštede na hemijskim sredstvima.
Presipanje kečapa
Postoji pravilo da je ovo strogo zabranjeno ali se dešava. Presipanje kečapa iz više polupraznih boca u jednu stvara opasnost od prenosa bakterija. Samo razmislite koliko ljudi dnevno dira te boce i koliko njih je opralo ruke. Sam čin presipanja se događa u minimalnim higijenskim uslovima.
Unapred pripremljena hrana
Jako bitna stavka u svetu ugostiteljstva je vreme spremanja hrane. Niko ne voli predugo da čeka hranu pa to bitno utiče na uspešnost restorana. Ako gost dugo čeka naručenu hranu, postoji velika šansa da se nikada neće vratiti.
Bez obzira na gužve u restoranima, narudžbine moraju biti izdate u što kraćem roku. Neki restorani rešavaju ovaj problem tako što imaju spremne zalihe hrane koje potom podgrevaju i dodatno ukrašavaju kako bi izgledala svežija.
Grickalice već poslužene drugom gostu
Mali znak pažnje restorana i barova je da uz piće gostima poslužuju grickalice u malim činijama. Ono što ljudi ne znaju je da grickalice drže u velikim kontejnerima u kuhinji. Osoblje nepojedene grickalice uveče vrati u kontejner pa ih sledeći dan opet poslužuje.
Opasnost je činjenica da su grickalice dirali ljudi koji možda nemaju najčistije ruke ali i sama pomisao da je neko već dirao to što će gost pojesti je užasavajuća.
BONUS VIDEO
