Istraživanje sprovedeno na skoro 600.000 ljudi pokazalo je da krvna grupa može imati određenu ulogu u riziku od moždanog udara pre 60. godine. Ipak, stručnjaci naglašavaju da razlike nisu dramatične i da nema mesta panici.

Moždani udar se najčešće javlja kod starijih osoba, ali oko četvrtine slučajeva dešava se pre 65. godine života. Upravo zato naučnici pokušavaju da otkriju zašto do udara dolazi i kod mlađih ljudi koji nemaju izraženu aterosklerozu ili druge klasične faktore rizika.

Šta je pokazala studija?

U istraživanju objavljenom 2022. godine analizirani su genetski podaci oko 17.000 osoba starosti od 18 do 59 godina koje su doživele moždani udar, kao i gotovo 600.000 ljudi koji ga nisu imali. Posebna pažnja posvećena je delu genoma koji određuje krvnu grupu (A, B, AB i 0).

Rezultati su pokazali da osobe sa genetskom varijantom krvne grupe A imaju oko 16 odsto veći rizik od moždanog udara pre 60. godine u poređenju sa drugim krvnim grupama. S druge strane, kod osoba sa krvnom grupom 0 rizik je bio približno 12 odsto manji.

Kod krvne grupe B primećeno je blago povećanje rizika u odnosu na kontrolnu grupu, bez obzira na starost.

Koliko je ta razlika značajna?

Iako procenti zvuče zabrinjavajuće, stručnjaci ističu da je apsolutni rizik i dalje relativno nizak. Sama krvna grupa ne znači da je neko ugrožen niti da mora da radi dodatne preventivne preglede.

Jedno od mogućih objašnjenja ove povezanosti jeste uticaj krvnih grupa na zgrušavanje krvi. One utiču na nivo određenih proteina i faktora koagulacije, što može povećati verovatnoću stvaranja krvnih ugrušaka. Upravo ugrušci mogu zapušiti moždani krvni sud i izazvati moždani udar. Kod mlađih osoba poremećaji zgrušavanja češće su uzrok nego hronične promene krvnih sudova.

Zanimljivo je da povezanost između krvne grupe A i povećanog rizika nije potvrđena kod osoba koje su moždani udar doživele posle 60. godine. To ukazuje da rani i kasni moždani udari verovatno imaju različite mehanizme nastanka.

Šta je najvažnije za prevenciju?

I dalje su najznačajniji faktori rizika:

  • povišen krvni pritisak

  • dijabetes

  • pušenje

  • povišene masnoće u krvi

  • fizička neaktivnost

  • srčane aritmije

Ovi faktori imaju mnogo veći uticaj na rizik od moždanog udara nego sama krvna grupa.

Poruka stručnjaka je jasna: genetika može pomoći u razumevanju bolesti, ali način života ostaje presudan. Redovna kontrola pritiska, zdrava ishrana, kretanje i reagovanje na prve simptome – poput slabosti jedne strane tela, poremećaja govora ili spuštenog ugla usana – ključni su za smanjenje rizika. Krvna grupa jeste deo naše biologije, ali nije sudbina.