Osećaj pripadnosti se može naći u verskoj zajednici, u porodici, ali i na poslu. Svakom od nas je potrebno razumevanje, prihvatanje i priznanje, želimo da volimo i da budemo voljeni. Pripadnost grupi i bliski odnosi sa drugima daje nam snažan osećaj značenja. Nažalost, mnogima od nas nedostaju takvi odnosi, osećamo se društveno izolovano i isključeno. Gubimo veru da naši životi imaju smisla.
Bliski odnosi su od velikog značaja u našim životima, ali vredi negovati i druge odnose, na primer sa kolegama na poslu, sa kojima često provodimo više vremena nego sa prijateljima i porodicom. Istraživanja pokazuju da naše interakcije na radnom mestu i njihov kvalitet utiču ne samo na naše zadovoljstvo onim što radimo, već i na osećaj smisla života uopšte. Možemo biti ljubazni prema dosadnom kolegi iz kancelarije, osmehnuti se na ulici strancu, usmeriti pažnju na druge, otvoriti im srce.
Šta je smisao života?
Ljudi koji imaju svrhu u životu vide više smisla u tome i srećniji su. Oni su motivisaniji, otporniji na neuspeh, umesto da idu tokom, sami sebi postavljaju određeni pravac. Životni cilj treba da bude dugoročan i trajan. To ne znači da morate izmisliti vakcinu ili napraviti jednako važno otkriće. Vaš cilj u životu može biti da pomognete drugima, preispitate svoju snagu i iskoristite svoje talente da obogatite svoj i život drugih. Upoznavajući sebe, možemo izabrati put koji odgovara našim vrednostima i koji daje smisao životu, a istovremeno ga možemo koristiti da pomognemo drugima. Videti svrhu u onome što radimo svaki dan, takođe u našem profesionalnom životu, veoma je važno za osećaj smisla.
Kako povratiti smisao života?
Mnogi ljudi izgube smisao života kada im se u životu dogodi nešto tragično: smrt voljene osobe, nesreća ili bolest. Kako povratiti smisao života i ponovo se naći u njemu? Protivčinjenično mišljenje je vežba koja se sastoji u tome da zamišljamo svoj život da se u njemu nešto nije dogodilo ili da se ispostavilo drugačije.
Rezultati studije o ovoj vežbi, objavljeni 2010. godine, pokazali su da su ispitanici počeli da vide više smisla u svom životu, pričali o prednostima iskustva koje je na kraju obogatilo njihov život.
Traumatska iskustva nam mogu ostaviti neizlečive rane, ali nas mogu naterati da se razvijamo i čine nas mudrijima. Psiholozi upoređuju razvoj koji doživljavamo sa zemljotresom. Mi smo kao grad koji treba da se obnovi, ojača svoje temelje, da se bolje snađe u budućnosti.
Smisao života je takođe pitanje koje je deo tzv nova ekonomija vođena ciljevima koja je, za razliku od sadašnje informatičke ekonomije, usmerena ka cilju, izgradnji zajednice i mogućnostima za lični razvoj.
Zapamtite: „Postoje dva velika dana u svakom ljudskom životu – prvi u kojem se rađamo i drugi u kojem otkrivamo naš smisao. [Vilijam Barkli]
BONUS VIDEO
povezane vesti
