Svedočanstva o njima crpimo iz apokrifnog spisa iz 2. veka poznatog kao Jakovljevo protojevanđelje, najpopularnijeg apokrifa u ranoj Crkvi. Prema predanju, sveti Joakim je bio potomak cara Davida, a Ana prvosveštenika Arona. Bila najmlađa ćerka i, kada je odrasla, udala se za Joakima u Nazaretu. Živeli su pobožno i često su odlazili u jerusalimski hram na molitvu.
Svu zaradu delili su na tri dela, jedan koji su zadržavali za sebe, jedan koji su davali siromasima i jedan koji su odvajali za hram.
U braku su bili pedeset godina.
Po tadašnjem shvatanju i verovanju, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici, pa im je Bog zbog toga uskratio decu.
Tako i drugi koji su imali decu, smatrali su Joakima i Anu nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru u Boga. Danonoćno su se molili da ih Bog obraduje i da na njima učini čudo kao nekada na Avramu i Sari, Zahariju i Jelisaveti i da im podari jedno dete za utehu u starosti. Posle određenog vremena, Ana je rodila kćerku i dala joj ime Marija.
Njihova kćer je kasnije rodila Hrista, te su na taj način oni postali bogooci, tj. bogopraroditelji.
Joakim je živeo 80, a Ana 79 godina.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti pravednici Joakim i Ana se slave 22. septembra.
Običaji vezani za ovaj dan
Predanja kažu da na ovaj dan treba darivati siromahe. Ali treba biti obazriv i nedozvoliti gordosti da prodre u srce prilikom darivanja. U mislima treba da bude kako su siromasi jednaki svima ostalima, a prilog dajemo Hristu.
Isto tako se veruje da voljenim osobama danas treba podariti poklon zamotan u crveni papir.
Takođe, ovaj dan je određen za porodicu i porodične vrednosti te, ko je u prilici, treba da ga provede sa svojim bližnjima.
