Napredne tehnologije u proizvodnji omogućavaju našoj opskrbi hranom da zadovolji zahteve rastuće populacije.
Ultra-prerađena hrana može biti štetna za naše fizičko i mentalno zdravlje. Ipak, ona sada čini više od polovine kalorija u standardnoj američkoj ishrani, tvrdi nutricionista sa Harvarda Uma Naido.
Ultra-prerađena hrana je vrsta industrijski proizvedene hrane koja se pravi od široko uzgajanih i genetski modifikovanih biljaka poput kukuruza, soje i šećera. Ova hrana je obično jeftina za proizvodnju, praktična za kupovinu i konzumaciju, i vrlo ukusna. Međutim, tokom procesa proizvodnje često se gubi mnogo prirodnih vitamina, minerala i vlakana.
Da bi imala dug rok trajanja, ultra-prerađena hrana često sadrži konzervanse, hemikalije, veštačke arome, zaslađivače i boje. Takođe, često ima neprirodno visok udeo omega-6 masnih kiselina, a nizak udeo omega-3 masnih kiselina. Ova kombinacija veštačkih sastojaka, visokog udelа omega-6 i niskog udelа omega-3, zajedno sa niskim nutritivnim sadržajem, čini ovu hranu upalnom i štetnom za mikrobiom. Dugotrajno konzumiranje ultra-prerađene hrane može dovesti do različitih fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema, kao što su dijabetes, gojaznost, depresija i anksioznost.
Neki od najpopularnijih primera ultra-prerađene hrane uključuju žitarice za doručak, grickalice kao što su čips, kolačići i krekeri, prelivi za salate, mnoge začine, pića zaslađena šećerom i komercijalne smrznute večere.
Žitarice za doručak često sadrže mnogo jednostavnih ugljenih hidrata i dodatih šećera. Konzumiranje ovakvih žitarica može uzrokovati brze skokove šećera u krvi, što može dovesti do osećaja gladi samo nekoliko sati kasnije i sklonosti da se posegne za slatkim grickalicama između obroka. Takođe, doručak bogat ugljenim hidratima može uzrokovati nisku energiju i razdražljivost tokom dana.
Bonus video:
