Savremena istraživanja otkrivaju da vitamin D igra ulogu koja nadmašuje samu funkciju vitamina. Zbog svoje široke uloge u regulaciji i kontroli metabolizma, vitamin D je sada klasifikovan kao hormon. Pored toga što reguliše razmenu kalcijuma i fosfata u organizmu, direktno utiče na imuni sistem, muskulaturu, rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, epidermu kože i nervni sistem.
Sezonski nedostatak vitamina D
Tokom perioda od oktobra/novembra do februara/marta, UV zračenje talasne dužine ispod 320 nm koje dopire do Zemljine površine je minimalno. To znači da tokom zime ne postoji prirodni izvor vitamina D3. Stoga nije iznenađujuće što je nivo ovog vitamina u krvnom serumu značajno niži zimi nego u letnjim mesecima.
Razlika u maksimalnim nivoima vitamina D3 između letnjih i zimskih meseci može biti čak do 10 ng/ml, što doprinosi čestom pojavljivanju hipovitaminoze zimi. Iako je unos vitamina D kroz hranu moguć, kod ljudi koji zimi unose dovoljno ovog vitamina putem hrane, problem nije toliko izražen.
Kašika ribljeg ulja
Riblje ulje je jedan od prirodnih izvora vitamina D, a kašika ovog ulja može da pruži oko 1.300 IU vitamina D, što je značajna količina. Međutim, mnogi ljudi ne vole ili ne žele da koriste riblje ulje. Porcija pastrmke sadrži oko 640 IU, dok porcija prirodno uzgojenog lososa sadrži oko 570 IU. U poređenju s mlekom obogaćenim vitaminom D, koje sadrži samo 100-120 IU po porciji, i pečurkama koje sadrže oko 360 IU, jasno je da su riblje proizvode bogatiji izvori vitamina D.
Međutim, losos može biti skup, a njegova nutritivna vrednost može varirati zavisno od toga da li je prirodno uzgojen. Takođe, mleko ne može pružiti dovoljno vitamina D osim ako se unosi u velikim količinama.
Zbog ograničenih izvora vitamina D tokom zimskih meseci, suplementacija je često neophodna. Važno je izabrati pravu vrstu vitamina D, jer postoje različite podvrste. Dr Ešli Džordan Ferira objašnjava da vitamin D3, koji se proizvodi u koži nakon izlaganja sunčevoj svetlosti ili se unosi kroz masnu ribu i žumanca, najčešće se koristi u suplementima i ima veću bioefikasnost i bioaktivnost.
S druge strane, vitamin D2, koji se nalazi u pečurkama i kvascu, kao i u nekim farmaceutskim preparatima, pokazuje slabiju sposobnost vezivanja za proteine koji ga transportuju kroz telo. Dr. Ferira preporučuje vitamin D3 zbog njegove bolje sposobnosti da podiže i održava nivo vitamina u organizmu.
„Vitamin D3 je kao olimpijski sportista sa zlatnom medaljom, dok vitamin D2 nije ni stigao do podijuma“, zaključuje dr Ferira.