Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, izjavio je da je pogrešno verovati da je kristalizovan med, često nazivan "ušećerenim", falsifikat. U gostovanju na Tanjugu u emisiji "Dobro jutro", Rajić je objasnio kako razlikovati pravi med od lažnog. Prema njegovim rečima, kristalizacija je prirodna osobina meda, a ne znak da je med lošeg kvaliteta.
"Često se dešava da naši ljudi, kada vide kristalizovan med, misle da je on falsifikat. To nije tačno. Kristalizacija je prirodna karakteristika meda. Takođe, kada pojedete bagremov med, on brzo prelazi u želudac i može izazvati nelagodnost zbog specifične kombinacije šećera. S druge strane, kristalizovani med, ako ga duže držite u ustima i žvaćete kao bombonu, omogućava veću apsorpciju hranljivih materija, što je zapravo najbolji način da iskoristite med. Moramo stalno ponavljati ovo objašnjenje," rekao je Rajić.
On je podelio i jednostavan savet za kupovinu meda na pijaci. "Profesor Zoran Stanimirović je rekao da kada kupujete med, izaberete teglu koja vam se najmanje dopada. Ako je med veoma svetao i bistar, može biti sumnjivog kvaliteta," dodao je Rajić.
Rajić je takođe objasnio da okretanje tegle meda ne može uvek da otkrije njegov kvalitet, jer to pokazuje samo gustinu. Prema njegovim kriterijumima, pravi med treba da sadrži vlagu ispod 20%. Razlika u gustini između 16% i 19% vlage može biti značajna. Njegov omiljeni tip meda je suncokretov.
Posebno je naglasio problem sa falsifikatima i napore svog udruženja da se bore protiv njih, u saradnji sa Evropskim pčelarskim savezom. "Pokrenuli smo inicijativu da se jasnije označi geografsko poreklo meda. Na deklaraciji bi trebalo da piše da li je med iz Srbije. Veliki otkupljivači i falsifikatori uvoze med nepoznatog porekla i mešaju ga sa kvalitetnim domaćim medom. Kupci često misle da kupuju visokokvalitetan proizvod, dok zapravo dobijaju loš med," objasnio je Rajić.
On je dodao da stručnjacima nije lako da razlikuju pravi od falsifikovanog meda bez laboratorijskih analiza i da kontrole u trgovinskim lancima ponekad ne uspevaju da otkriju lažni proizvod. "Pre dva meseca, profesor doktor Dušanka Milojković Opsenica i profesor Dražen Lušić sa Riječkog univerziteta organizovali su radionicu na Hemijskom fakultetu. Probali smo različite vrste meda, uključujući falsifikate, i većina nas nije mogla da prepozna koji je med pravi. Bagremov i suncokretov med imaju specifične ukuse i mirise, ali čak ni nakon više analiza nismo mogli odmah da detektujemo falsifikate. To pokazuje koliko je teško uočiti prevaru," rekao je Rajić.
Na kraju, Rajić je naglasio važnost edukacije građana o značaju konzumiranja meda sa lokalnog područja. "U tom medu se nalaze polen, enzimi i probiotske bakterije specifične za ovo područje, što može smanjiti rizik od alergijskih reakcija. Stalno treba da informišemo javnost o falsifikatima i njihovim posledicama," zaključio je Rajić.
