Mozak je veoma osetljiv na upale, koje mogu poremetiti njegovo normalno funkcionisanje i doprineti raznim poremećajima mentalnog zdravlja i kognitivnom padu.
Neke namirnice, naročito one bogate rafiniranim šećerima, nezdravim mastima i veštačkim aditivima, mogu izazvati upalu u telu. Ova hronična upala može dovesti do oksidativnog stresa i oštetiti moždane ćelije, narušavajući kognitivne sposobnosti i povećavajući rizik od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest.
Neuronaučnik Robert Love, koji ima preko 2,2 miliona pratilaca na TikToku, podelio je tri zapaljive namirnice koje bi trebalo da smanjite ako želite da zaštitite svoj mozak. On ističe da su to rafinirani šećer, ulja od semena i bjelanjci.
Rafinisani šećer
Love napominje da prehrambena industrija koristi različite nazive za šećer na etiketama hrane, što otežava praćenje stvarne količine koju konzumiramo.
„Prerađeni šećer je apsolutno štetan za vaš mozak. Prvo, doprinosi dijabetesu tipa 2, koji je jedan od glavnih faktora rizika za Alzheimerovu bolest“, objašnjava on.
Ulja od semena
Love naglašava da su ulja od semena još jedan upalni sastojak koji prehrambena industrija često predstavlja kao bezopasan, ali koja mogu biti štetna za zdravlje mozga.
Većina ovih ulja dolazi iz semena, a Love navodi nekoliko primera, uključujući ulje od kikirikija, kukuruzno ulje, suncokretovo ulje, šafranovo ulje, ulje kanole i biljno ulje.
Razlog zbog kojeg su ova ulja loša za zdravlje mozga je što su izrazito upalna. Upala je glavni faktor rizika za Alzchajmerovu bolest, a Love tvrdi da konzumiranje ovih ulja povećava rizik od skoro svake hronične bolesti, od srčanih bolesti preko dijabetesa do različitih vrsta raka.
Belance
Ovo može biti iznenađujuće, ali Love objašnjava zašto je belance na listi.
On objašnjava da belance smanjuju apsorpciju biotina. Biotin je važan za rast u telu, kao i za zdravlje kose, kože i noktiju. Dakle, iako je belance bogati proteinima, oni mogu biti štetni jer ometaju apsorpciju biotina.
Biotin, takođe poznat kao vitamin B7, primarno podržava mozak tako što doprinosi celokupnom neurološkom zdravlju. Iako je biotin najpoznatiji po svojoj ulozi u održavanju zdrave kose, kože i noktiju, igra ključnu ulogu u različitim metaboličkim procesima koji mogu uticati na funkciju mozga.
Jedan od načina na koji biotin može pomoći u funkcionisanju mozga je što je neophodan za sintezu određenih neurotransmitera, hemikalija koje prenose signale između nervnih ćelija. Zdravi nivoi neurotransmitera su ključni za regulaciju raspoloženja, kognitivne funkcije i opšte zdravlje mozga.
Iako je potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti razumelo kako biotin direktno utiče na kognitivne funkcije i raspoloženje, održavanje adekvatnih nivoa biotina podržava celokupno zdravlje mozga, što može doprineti boljim kognitivnim performansama i stabilnosti raspoloženja.
