„Izgubio sam svest dva ili tri puta tokom molitvi": Stravični simptomi se javljaju zbog neobičnog stanja koje ima 1 od 12.000 ljudi

Kad je Monarani Das iz Bangladeša pre nekoliko godina počela da oseća bolove na desnoj strani grudi, njena porodica mislila je da pati od aciditeta ili gorušice.

Nisu ni sanjali da ova 52-godišnjakinja ima retko i neobično stanje koje će je naterati da otputuje iz rodne Indije na lečenje.

U skorašnjem intervjuu za BBC, Das se prisetila kako su započeli njeni simptomi.

„Nekoliko dana nakon što su krenuli bolovi na desnoj strani mojih grudi, počela sam da imam problema sa disanjem", kaže.

Ubrzo nakon toga, doživela je srčani udar.

Tek su tokom lečenja kojem je naknadno bila podvrgnuta lekari shvatili da je nešto veoma drugačije sa njenim srcem.

„Lekari su shvatili da se moja srce nalazi na desnoj strani grudi", kaže Das.

Doktori u njenom rodnom jugozapadnom gradu Satkira postavili su joj dijagnozu urođene srčane mane po imenu desktrokardija, kada je srce okrenuto na desnu stranu grudi umesto na levu.

Shutterstock

Zajedno sa dekstrokardijom, Das je dobila i dijagnozu „situs inversus", još jednog retkog stanja u kom su krupni vitalni organi obrnuti u odnosu na njihove normalne položaje.

Njena jetra, pluća, slezina i želudac pronađeni su na suprotnim stranama u odnosu na njihov raspored na desnoj strani, praktično izokrenuti u odnosu na uobičajenu ljudsku anatomiju.

Prema studijama, dekstrokardija se dešava jednom na svakih 12.000 trudnoća.

Kad je videla da se Das ne oseća dobro, njena porodica je odlučila da se konsultuje sa specijalistom za kardiologiju u istočnom indijskom gradu Kolkati.

Mnogi stanovnici Bangladeša veruju da su medicinske ustanove u Indiji bolje.

Shutterstock

Milioni ljudi svake godine putuju tamo na lečenje i tako je porodica Das odlučila da odvede Das u Indiju.

Nju je pregledao doktor Sidart Mukherdži iz Manipalske bolnice Brodvej, koji ju je operisao u maju ove godine.

„Operisati pacijenta koji dolazi sa dekstrokardijom prilično je teško", kaže doktor Mukherdži, „jer smo mi obično dešnjaci i operišemo na pacijentovoj desnoj strani."

„U ovom slučaju smo morali da operišemo na pacijentkinjinoj levoj strani, što nam je donekle bila novina, ali naš čitav tim se brzo adaptirao na ovu situaciju."

Operacija je prošla dobro, a Das se sada vratila kući u Bangladeš, ali će uskoro ponovo doći u Indiju na kontrolu.

Lutajuće srce

Još jedan neobičan medicinski slučaj takođe je nedavno privukao pažnju indijskih medija.

Ovaj put se radilo o Indijcu rođenom sa srcem okrenutim ulevo, ali koje je vremenom menjalo položaj, zbog dugih napada kašlja.

Reza-ul Karim, 66-godišnji stanovnik države Zapadni Bengal, oduvek je imao problema sa disanjem dok je odrastao.

Karim je za BBC Bangla rekao: „Bavio sam se sportom kao dete, ali sam povremeno imao poteškoća sa disanjem i mnogo sam kašljao.

„Kasnije sam se bavio politikom oko 25 godina", kaže on, „tako da sam neprestano bio u pokretu. Odlazio sam kod lokalnog lekara i uzimao lekove koje mi je on redovno prepisivao."

Shutterstock

Ali pre nekoliko godina, Karim kaže da je počeo da oseća veliku slabost, što je navelo njegovu zabrinutu ćerku da ga na kraju odvede u Kolkatu na pregled kod lekara iz Super specijalizovane bolnice Medika.

„Toliko mi je ponestajalo daha da sam imao problema da se uspravim nakon klečanja tokom molitvi", kaže Karim.

„Izgubio sam svest dva ili tri puta tokom molitvi."

Lekari su otkrili da se njegovo srce premestilo sa leve na desnu stranu nakon što je patio od tuberkuloze kao dete.

Odlučili su da će mu biti potreban pejsmejker da bi mu pomogao da njegovo srce radi normalno i da bi se izlečio njegov hronični nedostatak daha.

U junu je Karimu i njegovoj porodici rečeno da je neophodna „hitna operacija", a da nije dobio nikakve dodatne informacije.

Shutterstock

Tek nakon tročasovne operacije ugrađivanja pejsmejkera rečeno im je koliko je ta operacija bila retka.

Ugrađivanje pejsmejkera je kad se mali elektronski uređaj postavi u grudi da bi regulisao spore elektronske signale u srcu, starajući se da ono ne kuca presporo, što može biti opasno po pacijenta.

Doktor Dilip Kumar, koji je operisao Karima, rekao je da je zahvat bio redak zato što se pejsmejkeri obično prave za srca na levoj strani.

On je rekao da je medicinski tim koristio metod električne provodljivosti srca (CSP), koji nikad ranije nije bio upotrebljen za srce na desnoj strani.

Prema Britanskom kardiološkom društvu, CSP je novi metod održavanja kardiološkog ritma koji koristi sistem provodljivosti samog srca da bi omogućio efikasnu, fiziološku ventrikularnu aktivaciju.

Jednostavno rečeno, CSP je metod koji pokušava da održi normalni radni ritam srca preko pejsmejkera.

Karim se takođe oseća dobro posle operacije, a uskoro će ići na pregled da bi se procenio stepen njegovog oporavka.

Njegov doktor kaže da on više nema problema sa disanjem i da može lako da se moli - a da ne padne u nesvest! 

 

 

Bonus video: