Svako ima svoju rutinu tuširanja. Neke se poštuju strože od drugih, dok se neke primenjuju po principu „po potrebi“.

Sertifikovani dermatolozi su otkrili da li je svakodnevno tuširanje zaista neophodno, koliko često bi trebalo da se tuširamo i šta nam naša koža može reći o našim navikama tuširanja.

Nastavite da čitate kako biste saznali kako da pronađete pravu ravnotežu između održavanja čistoće i očuvanja zdravlja kože.

Da li zaista morate da se tuširate svaki dan?

Suprotno uvreženom mišljenju, većini ljudi nije potrebno kupanje svakog dana da bi održali opšte zdravlje kože i dobru higijenu. Prema rečima sertifikovane dermatološkinje Aderonke Obajomi, „kompletno tuširanje svakog pojedinačnog dana je navika, a ne medicinski zahtev“. Iako svakodnevno pranje neke vrste može koristiti vašoj higijeni, potpuno tuširanje obično nije neophodno.

Tuširanje

„Ono što je vašoj koži zapravo svakodnevno potrebno je mnogo manje: pranje regija koje se znoje i zadržavaju mirise, a to su pazuh, prepone, stopala i svi kožni nabori“, kaže Obajomijeva za sajt Martha Stewart. U žurbi se to može postići brzim ispiranjem ili čak nad lavaboom. „Mnogi ljudi mogu da se tuširaju svakog drugog dana ili nekoliko puta nedeljno i da imaju savršeno zdravu kožu“, dodaje ona.

Kako tuširanje utiče na higijenu i zdravlje kože

Iako se preklapaju, dobro zdravlje kože i dobra higijena su izrazito različiti ciljevi.

„Higijena se odnosi na uklanjanje znoja, bakterija i neprijatnih mirisa“, kaže Obajomijeva. „Zdravlje kože odnosi se na zaštitu kožne barijere — spoljašnjeg sloja koji zadržava vodu unutra, a iritanse drži napolju.“

Tuširanje, posebno sapunom i vrućom vodom, može ukloniti deo prirodnih ulja od kojih kožna barijera zavisi. Drugim rečima, više pranja ne znači automatski i bolje.

Ipak, ako ste neko ko vežba svaki dan, mnogo se znoji ili se jednostavno oseća bolje nakon svakodnevnog tuširanja, i to je u redu. Samo se pobrinite da tuširanje bude kratko, voda mlaka, i da odmah nakon toga nanesete hidratantnu kremu.

Koliko često bi trebalo da se tuširate?

Prema rečima sertifikovane dermatološkinje Perl Ugvu-Dajk, većina zdravih odraslih osoba može se tuširati svakodnevno ili svakog drugog dana. Drugima može biti dovoljno četiri puta nedeljno. Međutim, ne postoji magičan broj tuširanja koji garantuje zdravu kožu.

„Učestalost kupanja treba da odražava vaš životni stil, a ne neko proizvoljno pravilo“, kaže ona. „Na kraju krajeva, zdravlje kože ne zavisi od toga koliko se često tuširate, već od toga koliko dobro čuvate zaštitnu barijeru dok kožu održavate čistom; to zahteva promišljen i individualan pristup.“

Da biste odredili sopstveni raspored kupanja, uzmite u obzir svoje godine, tip kože, nivo aktivnosti i okruženje. Ali zapamtite da nema pouzdanijeg glasa od vašeg sopstvenog instinkta. Ako osećate da treba da se istuširate, učinite to.

Godine i životna faza

„Koža je neverovatno sofisticiran organ sa sopstvenom zaštitnom barijerom mikrobioma i prirodnim lipidima“, kaže Ugvu-Dajkova. „Kako starimo, naša koža prirodno proizvodi manje površinskih lipida, što naše barijere može učiniti podložnijim iritaciji i suvoći.“ Iz tog razloga, starijim odraslim osobama možda neće toliko prijati povećana učestalost tuširanja.

Isto važi i za najmlađe. Odojčad i novorođenčad se mogu bezbedno kupati samo dva do tri puta nedeljno, jer njihova tela još uvek ne stvaraju mnogo znoja niti prljavštine, a njihova nežna koža je tanka, osetljiva i još uvek sazreva. „Maloj deci obično nije potrebno svakodnevno kupanje osim ako nisu vidno prljava, oznojena ili su bila na plivanju“, dodaje Obajomijeva.

Adolescentima, s druge strane, obično je potrebno češće tuširanje zbog pojačanog lučenja sebuma i hormona. „Kada počne pubertet, proizvodnja masnoće i znoja se povećava, a svakodnevno pranje postaje važnije“, dodaje ona.

Tip kože

Dok se većina zdravih odraslih osoba može bez problema tuširati svakodnevno ili svakog drugog dana, drugi moraju uzeti u obzir potrebe svoje specifične kože i eventualna prateća stanja kada je reč o kupanju.

  • Suva ili osetljiva koža: Suva ili osetljiva koža, kao i stanja poput ekcema i psorijaze, zahtevaju nežnije, kraće pranje sredstvom za čišćenje bez mirisa i nanošenje hidratantne kreme svaki put. Možda će vam najviše odgovarati kompletno tuširanje svaka dva do tri dana, uz pranje ključnih regija u međuvremenu. Osoba sa ekcemom treba da se kupa u mlakoj vodi kako bi izbegla pogoršanje već narušene kožne barijere, dodaje sertifikovani dermatolog Džoel Spic.

  • Masna koža ili koža sklona aknama: S druge strane, masnoj koži ili koži sklonoj aknama može prijati tuširanje nakon znojenja kako se znoj i masnoća ne bi zadržavali na grudima i leđima, pogoršavajući stanje. Spic preporučuje češće tuširanje ako imate masnu kožu ili kožu sklonu aknama. „Akne se mogu pogoršati ako se mnogo znojite a ne perete kožu, što može dovesti do toga da masnoća, bakterije i znoj začepe pore, pogoršaju akne i/ili vas učine podložnijim folikulitisu (upali folikula dlake)“, upozorava on.

Nivo aktivnosti

Ako vežbate, radite na otvorenom ili imate fizički posao, Obajomijeva savetuje ispiranje nakon znojenja. „Čak i brzo ispiranje mlakom vodom bez nanošenja sapuna po celom telu pravi razliku“, kaže ona. Drugim rečima, kupajte se kada je vašem telu to potrebno. „Nakon napornog treninga, celodnevnog rada u dvorištu ili znojavog puta s posla, isperite se“, kaže Obajomijeva. „Tokom mirnog dana kod kuće zimi, brzo pranje pazuha, prepona i stopala može biti sve što vam je potrebno.“

Klima i okruženje

Obratite pažnju na svoju klimu, godišnje doba i okruženje, jer sve to utiče na to koliko često treba da se kupate. „Po toplom, vlažnom vremenu ljudi se više znoje i možda će morati češće da se tuširaju“, kaže Obajomijeva. „Po hladnom, suvom vremenu važi suprotno.“

Drugi faktori okruženja takođe mogu uticati na vašu kožu. Pad vlažnosti, kako napolju tako i zbog grejnih sistema, može učiniti vašu kožu suvljom tokom zime. Tokom tih meseci Obajomijeva preporučuje ređe i kraće tuširanje i gušću hidratantnu kremu.

Život na selu naspram života u gradu takođe utiče na stanje vaše kože i koliko često je treba čistiti. Neko ko živi u Njujorku, na primer, doći će u kontakt sa daleko više zagađivača dok hoda napolju ili se vozi podzemnom železnicom tokom dana i mogao bi osetiti potrebu da se češće tušira.

Uključite ovlaživač vazduha zimi. „Grejanje u zatvorenom prostoru čini vazduh izuzetno suvim“, kaže Obajomijeva. „Jednostavan, jeftin ovlaživač vazduha u spavaćoj sobi vraća vlagu dok spavate.“

Prednosti i mane svakodnevnog tuširanja

Ako je svakodnevno tuširanje nešto što volite, možda bi trebalo da razmotrite načine na koje vam ono može pomoći ili naškoditi.

Prednosti

  • Uklanja znoj, masnoću, mrtve ćelije kože i bakterije pre nego što se nakupe: Prema rečima Obajomijeve, ovo može pomoći kod neprijatnog mirisa tela, začepljenih pora i bubuljica na grudima i leđima, kao i kod gljivičnih infekcija na toplim, vlažnim mestima poput stopala i kožnih nabora.

  • Pomaže kod alergija: Svakodnevno tuširanje takođe uklanja polen i alergene sa kože i kose, što pomaže nekim ljudima sa alergijama, dodaje Obajomijeva.

  • Pruža važan ritual: Za mnoge ljude tuširanje je jednostavno deo osećaja spremnosti za dan ili opuštanja uveče, i to ima svoju vrednost.

Mane

  • Isušuje kožu: „Preterano čišćenje, posebno vrućom vodom, ima potencijal da ukloni te zaštitne lipide i poveća transepidermalni gubitak vode, što može učiniti kožu podložnijom ekcemu, iritaciji ili suvoći“, objašnjava Ugvu-Dajkova. „Ipak, svakodnevno tuširanje često nije preterano, tako da zaista zavisi od osobe i njenog okruženja.“

  • Troši više vode: Ako se nalazite u području sklonom sušama, učestalost i dužina vašeg tuširanja mogu imati štetan uticaj na životnu sredinu. Svakodnevno tuširanje može stvoriti veći pritisak na prirodu, posebno ako vaša tuširanja traju duže. Kraća i ređa tuširanja se preporučuju onima koji brinu o očuvanju vode.

5 znakova da se tuširate prečesto

Koliko god da volite svoja svakodnevna duga, vruća tuširanja sa puno sapunice, ona vam zapravo mogu činiti medveđu uslugu. Srećom, vaša koža će vam to dati do znanja.

„Koža je zapravo prilično dobra u tome da vam kaže da ste preterali sa pranjem“, kaže Ugvu-Dajkova. Ovo su fiziološki signali da bi moglo biti potrebno da napravite pauzu ili promenite svoju rutinu.

  1. Osećaj zatezanja kože odmah nakon tuširanja: „Taj osećaj čistoće do škripanja znači da ste uklonili zaštitna ulja“, kaže Obajomijeva.

  2. Osećaj svraba, posebno noću ili zimi: Uporan svrab bez osipa vrlo je često samo suva koža, kaže Obajomijeva.

  3. Perutanje, grubi delovi ili pepeljast izgled: Prečesto tuširanje može izazvati ove pojave, najčešće na potkolenicama, rukama i šakama. „Kod tamnijih tonova kože to se pojavljuje kao sivkasti odsjaj“, napominje Obajomijeva.

  4. Pojava ekcema i upaljena, osetljiva koža: „Previše tuširanja može početi da uklanja korisne lipide (ulja) sa vaše kože, isušuje gornji sloj kože i menja zdravu ravnotežu mikroba koji se nalaze na našoj koži“, kaže Spic. „Kada se koža isuši, kožna barijera postaje narušena, što omogućava bakterijama da prodru u dublje slojeve kože i može pogoršati ekcem.“

  5. Sitne pukotine ili fine linije na potkolenicama ili šakama: Ovo su jasni znaci da kožna barijera puca, kaže Obajomijeva.

5 znakova da se ne tuširate dovoljno

„Baš kao što vam koža može reći kada je čistite previše agresivno, ona takođe može ponuditi tragove da je možda ne čistite dovoljno često“, kaže Ugvu-Dajkova.

  1. Uporan neprijatan miris tela: Miris tela koji se zadržava čak i nakon presvlačenja odeće ili upotrebe dezodoransa znak je da vam je potrebno češće tuširanje. Znoj i bakterije se mogu nakupiti, posebno ispod pazuha i u drugim kožnim naborima.

  2. Masna koža ili kosa: Primetno nakupljanje masnoće na koži ili u kosi može ukazivati na to da je vreme za pranje.

  3. Bubuljice na grudima, leđima ili ramenima, posebno ako često sedite u znojavoj odeći: Nakupljeni znoj i masnoća mogu doprineti začepljenju pora.

  4. Iritacija u kožnim naborima: Ređe tuširanje može povećati rizik od bakterijskog folikulitisa ili gljivičnih infekcija u toplim, vlažnim naborima. Ove infekcije se mogu javiti u preponama, ispod pazuha i između prstiju na nogama (atletsko stopalo), kaže Spic.

  5. Tamne, ljuspaste mrlje koje izgledaju kao prljavština i ne nestaju: Ovo može biti nakupina ćelija kože, znoja i masnoće, kaže Obajomijeva. Obično se skida nežnim pranjem, a dermatolog može potvrditi da nije reč o nečemu ozbiljnijem.

„Neki od ovih signala mogu ukazivati na druge zdravstvene probleme“, kaže Ugvu-Dajkova. „Stvari na koje treba obratiti pažnju su uporan miris tela, primetno nakupljanje znoja, masnoće ili nečistoća, iritacija u kožnim naborima ili povećanje broja izbočina na telu.“ Bilo koji od navedenih problema može zahtevati posetu dermatologu radi stručnog mišljenja.

11 saveta dermatologa za rutinu tuširanja koja prija koži

„Nije svaki problem sa kožom uzrokovan lošom higijenom, a češće tuširanje nije nužno rešenje“, objašnjava Ugvu-Dajkova. „Mislim da je važno pronaći tu ravnotežu koja se odnosi na pranje onoliko koliko je neophodno, ali što je nežnije moguće.“ Pratite ove savete kako biste održali higijenu i zdravlje kože u najboljem stanju.

  1. Tuširajte se hladnom do mlakom vodom: „Vruća voda može ukloniti površinske lipide koji pomažu u održavanju kožne barijere“, kaže Ugvu-Dajkova. „Vaša koža treba da se oseća prijatno nakon tuširanja, a ne zategnuto ili ogoljeno.“

  2. Neka tuširanje bude kratko: „Pet do 10 minuta je sasvim dovoljno“, kaže Obajomijeva. „Duga tuširanja izvlače vlagu iz kože.“

  3. Koristite sapun tamo gde je potreban: Nema potrebe da štedite na sapunu, ali se prilikom pranja fokusirajte na pazuhe, prepone, stopala i kožne nabore. „Vašim rukama, nogama i leđima obično je potrebno samo ispiranje“, napominje Obajomijeva. „Posebno ako vam je koža sklona suvoći.“

  4. Izaberite nežno sredstvo za čišćenje bez mirisa: „Mirisi su jedan od najčešćih uzroka iritacije kože i alergijskih reakcija“, napominje Obajomijeva. „Cilj je čista koža, a ne koža sa koje je skinuto sve što joj pomaže da funkcioniše“, dodaje Ugvu-Dajkova.

  5. Preskočite grubo trljanje: Prema rečima Obajomijeve, preporučuje se nežan dodir prilikom pranja. „Lufe, tvrde četke i snažno trljanje peškirom iritiraju kožu“, kaže ona.

  6. Nanesite hidratantnu kremu odmah nakon tuširanja: „Nanesite hidratantnu kremu u roku od nekoliko minuta nakon izlaska iz tuša, dok vam je koža još vlažna“, savetuje Obajomijeva. „Najviše što treba da uradite je da se blago potapšete peškirom. Ovo zaključava vodu u koži.“

  7. Temeljno osušite prostor između prstiju na nogama i u kožnim naborima: Vlaga koja se tamo zadrži pogoduje gljivičnim infekcijama, kaže Obajomijeva.

  8. Često hidrirajte kožu: Prema rečima Ugvu-Dajkove, hidratacija bi trebalo da bude prirodna kao disanje. „Dok peremo telo, razmišljanje o jačanju te barijere pomoću humektantnih i emolijentnih hidratantnih sredstava je zaista ključno.“

  9. Izaberite kremu umesto losiona: „Losioni su uglavnom voda“, kaže Obajomijeva. „Kreme su gušće i bolje obavljaju posao, posebno zimi.“

  10. Zaštitite veoma suva mesta: Za veoma suve šake, laktove, pete ili potkolenice, Obajomijeva preporučuje nanošenje tankog sloja vazelina preko hidratantne kreme. „On zadržava vlagu unutra i sa njim zaista ne možete preterati“, kaže ona.

  11. Posetite dermatologa ako vaša koža i dalje svrbi, puca ili se peruta uprkos nežnim navikama: „Stalna suvoća može biti ekcem ili neko drugo stanje koje zahteva lečenje“, kaže Obajomijeva. „A rano lečenje takođe sprečava stvaranje tamnih fleka.“

 

Bonus video:

Video