Dečak preminuo posle operacije krajnika: Doktor Šubarević upozorio roditelje koje simptome nikako ne smeju da ignorišu

Koliko se često dešavaju ovakvi nemili događaji?

-Ovi zahvati se rade najčešće kod dece, mada i kod odraslih, to je operacija sa puno zagonetki, sa puno nepredviđenih situacija koje mogu da se dese, pa nažalost, veoma retko ali se dese i ovako tragične situacije. Ovo se često uzima kao rutinska operacija, koja je jedna od najčešćih i svako ko završi specijalizaciju ORL, je sposoban, obučen je da je izvodi, nije tehnički previše zahtevna.

Nije problem izvaditi krajnike, nego privesti operaciju kraju, jer zaustavljanje krvarenja je mnogo veći deo posla, tu treba biti vrlo precizan i smiren, da dete ili pacijent izađe potpuno suv iz operacione sale i tu ste završili samo jedan mali deo procedure.

-Za nas operacija krajnika traje dve nedelje jer toliko traje oporavak i tek kad prođe to vreme, mi se smirimo i kažemo da je sve završeno. Jer unutar te dve nedelje su moguće ovakve situacije koje mogu da dovedu do smrtnog ishoda i tu pre svega mislim na ta sekundarna krvarenja, kada imamo dva kritična momenta, prvi je nakon 24 sata od operacije i zato se dete i zadržava u bolnici, skoro svuda u svetu.

I drugi kritični period, je upravo ovo što se sad desilo u Zagrebu, 7, 8. dan postoperativnog toka fibrinske naslage, mesto dve rane u ustima koje se ne ušivaju, hoće da otpadaju i ako su masivnije, mogu da izazovu krvarenje, koje se uglavnom lepo završe, deca se dovedu kod lekara, zaustavi se krvarenje i onda se ide dalje sa oporavkom.

- Nekad se desi da bude jače krvarenje, desi se noću, ljudi se ne snađu, uhvati ih panika. Tako da 7,8. dan su kritični, ali sve do 14. tako nešto je moguće. Kada prođu te dve nedelje od operacije, onda se svi mi opustimo, i onda može dete da se vrati u normalne tokove života, ishrane, ponašanja, druženja. Neka krvarenja su jedva vidljiva i mala, neka srednja, neka baš masivna i nisu sva ista. Od toga najviše zavisi koliko ima vremena da se reaguje. Mi uvek kažemo pacijentima, da na svaku naznaku krvarenja, što god primete da kod deteta se dešava, a da ima krvarenja pa makar bilo i najmanje, se odmah vrate kod nas na odeljenje, pa makar bilo i lažna uzbuna. Ta krvarenja nisu jako čest ali jesu najopasniji problem koji se dešava, imamo još stanja dehidratacije, sekundarne infekcije, ali s tim se nekako lakše borimo - rekao je primarijus Šubarević.

Na pitanje koliko često se danas preporučuju operacije krajnika kod dece, doktor je odgovorio:

- Što se krajnika tiče, stavovi struke se nisu mnogo menjali tokom vremena, treba samo poštovati indikacije za operaciju. Niti treba vaditi krajnike ili bilo šta bez razloga ali mnoga deca su progledala posle operacije krajnika i ako dete ima dovoljno tegoba, onda treba uraditi neku od intervencija, jer se ne radi samo o jednoj.

Kada kažemo operacija krajnika, to je širok pojam, jer imamo i operaciju trećeg krajnika, operaciju korekciju, smanjivanje krajnika i kompletnu operaciju krajnika. Određene tegobe nas vode ka jednoj od tih. Naša ustanova na Institutu, najčešće se bavi problemima sa krajnicima i najverovatnije operišemo ih najviše u Evropi. Leto nije najbolji period za ovakvu proceduru, vrućine zaista ne pogoduju deci nakon operacije krajnika, ali naravno pritisak je toliki, da mi ne prestajemo da operišemo ni leti, i od kad se koriste klime, malo je lakše svima, jer ih imamo i na poslu, tako da i te vrućine mogu da se drže pod kontrolom.

Ukoliko dete ima više od 4 gnojnih, streptokoknih infekcija ždrela i krajnika godišnje i to se ponavlja više godina uzastopno to je razlog za operaciju krajnika.

-Ako imamo dete koje hrče, guši se i ima apnee noćne, a relativno je zdravo dete njemu nećemo da vadimo krajnike, nego da ih smanjimo. Ako imamo dete kome stalno curi nos, malo hrče i ima probleme sa ušima, uglavnom ćemo operisati samo treći krajnik. Deca sa operisanim krajnicima nisu nimalo podložnija plućnim problemima, jer krajnici nisu nikakva brana ka plućima, imaju svoju funkciju u imunološkoj odbrani organizma, tamo se stvaraju antitela koja su prva linija odbrane, protiv virusa i bakterija, organizam ne postaje invalid, već na drugim mestima stvara ta ista antitela."