Kada spomenemo bolesti srca, većina prvo pomisli na srčani udar, ali postoji još mnogo stanja koja su povezana s tim pojmom. Bolesti srca obuhvataju akutni reumatizam, hronične reumatske srčane bolesti, hipertenzivne bolesti, ishemijsku (koronarnu) bolest srca, bolesti pluća srca i plućne cirkulacije, cerebrovaskularne bolesti, bolesti arterija, arteriola i kapilara, kao i bolesti vena, limfnih sudova i limfnih čvorova.
Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti širom sveta, a očekuje se da će do 2030. godine broj smrtnih slučajeva porasti sa sadašnjih 17,5 miliona na 23 miliona. U Evropi, oko 4 miliona ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti, što čini 45% svih umrlih. U Srbiji zbog smrtnih slučajeva od kardivaskularnih bolesti nestane jedan grad veličine Zaječara.
U studiji objavljenoj u junu 2024. godine, istraživači su otkrili da je optimalan raspon krvnog pritiska između 120 i 139 mmHg. Ovaj zaključak su doneli proučavajući 68.000 osoba starijih od 65 godina koje imaju hipertenziju.
"Analizirali smo srednji sistolički krvni pritisak učesnika i utvrdili da su oni sa vrednostima između 120 i 139 mmHg imali niže stope smrtnosti povezane sa srčanim udarom, zatajenjem srca, moždanim udarom i smrću", objasnila je kardiologinja Mary Branch za Parade.
S obzirom da je studija sprovedena među odraslim Korejcima, važno je imati na umu da visok krvni pritisak ima mnoge uzroke, uključujući genetiku, ishranu, stres i okolne faktore. Prema istraživanju sprovedenom u SAD-u 2015. godine, optimalni krvni pritisak je između 120 i 140 mmHg.
"Pacijenti sa hipertenzijom bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom o ciljnom krvnom pritisku koji je odgovarajući za njih", savetuje kardiolog Wallace R. Johnson.
Većina bolesti srca može se sprečiti izbegavanjem faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.
