Da li smo bili u zabludi? Naučnici tvrde da je ova temperatura tela ključ dugovečnosti

Normalna telesna temperatura je 37 stepeni Celzijusa, zar ne?

To je sigurno ono što svi učimo, i to je tačan odgovor na testu. Znam da deluje neverovatno, ali 37 stepeni Celzijusa možda zapravo ne predstavlja najbolju procenu normalne telesne temperature. Ne samo to, već se normalna telesna temperatura možda smanjuje tokom vremena, prema uzorcima podataka koji sežu unazad gotovo 160 godina.

Odakle dolazi 37 stepeni? Sredinom 19. veka, nemački lekar, Karl Vunderlih, merio je aksilarnu (ispod pazuha) temperaturu kod oko 25.000 ljudi i ustanovio da je prosečna temperatura bila 98.6 stepeni Farenhajta (37 stepeni Celzijusa). I tako, mi smo to verovali od tada.

Ali modernija istraživanja su dovela u pitanje ovu tradicionalnu istinu i pokazala da normalna telesna temperatura

Varira tokom dana, obično se povećava kasnije tokom dana. Varira među individuama. Žene obično imaju višu telesnu temperaturu od muškaraca, a mlađi ljudi imaju tendenciju da imaju više temperature od starijih. Visina i težina takođe mogu uticati na telesnu temperaturu, prema studiji iz 2023. godine. Može biti manja od 36.6 stepeni Farenhajta. Prosečna oralna temperatura bila je 97.5 stepeni Farenhajta u analizi 20 studija objavljenih između 1935. i 1999. godine. Slično tome, studija iz 2023. godine i ranija studija sa više od 35.000 ljudi su procenile prosečnu telesnu temperaturu na 97.9 stepeni Farenhajta. Čini se da je opala tokom godina. Normalna telesna temperatura je opadala tokom poslednjih dva veka, prema studiji iz 2020. godine.

Shutterstock

Starenje je glavni faktor rizika za nekoliko neurodegenerativnih bolesti povezanih sa agregacijom proteina, uključujući Alchajmerovu, Parkinsonovu, Hantingtonovu i ALS. Vilčez je dodao: „Verujemo da se ovi rezultati mogu primeniti na druge neurodegenerativne bolesti povezane sa starenjem, kao i na druge životinjske vrste.

Ključni nalaz je da se aktivnost proteazoma može povećati i genetskom prekomernom ekspresijom aktivatora. Na taj način se proteini koji izazivaju bolesti mogu eliminisati čak i na normalnoj telesnoj temperaturi od 37 stepeni Celzijusa. Ovi rezultati mogu pružiti terapeutske ciljeve za starenje i bolesti povezane sa starenjem.

Odavno je poznato da dok ekstremno niske temperature mogu biti štetne za organizme, umereno smanjenje telesne temperature može imati veoma pozitivne efekte. Na primer, niža telesna temperatura produžava životni vek hladnokrvnih životinja poput crva, muva ili riba, čija telesna temperatura varira sa temperaturom okoline.

Međutim, isti fenomen se odnosi i na sisare, koji održavaju svoju telesnu temperaturu u uskom opsegu bez obzira na to koliko je njihovo okruženje hladno ili toplo. Na primer, nematoda živi mnogo duže ako se sa standardne temperature od 20 stepeni Celzijusa pomeri na hladniju temperaturu od 15 stepeni Celzijusa.

A kod miševa, blago smanjenje telesne temperature od samo 0,5 stepeni značajno produžava njihov životni vek. Ovo podržava pretpostavku da smanjenje temperature igra centralnu ulogu u dugovečnosti u životinjskom carstvu i da je dobro očuvan evolucioni mehanizam. Čak i kod ljudi, prijavljena je korelacija između telesne temperature i životnog veka, news-medical.net.

Normalna temperatura ljudskog tela je između 36,5 i 37 stepeni Celzijusa. Dok akutni pad telesne temperature ispod 35 stepeni dovodi do hipotermije, temperatura ljudskog tela blago varira tokom dana i čak dostiže hladnih 36 stepeni tokom sna. Zanimljivo je da je prethodna studija izvestila da je temperatura ljudskog tela konstantno opadala za 0,03 stepena Celzijusa po deceniji od industrijske revolucije, što sugeriše moguću vezu sa progresivnim povećanjem životnog veka ljudi u poslednjih 160 godina. Istraživanje je sprovedeno na CECAD klasteru izvrsnosti u istraživanju starenja Univerziteta u Kelnu.