Šećerna bolest je danas jedno od najčešćih oboljenja sa tendencijom daljeg porasta učestalosti, ali i jedan od glavnih razloga povećanja broja obolelih od udruženih kardiovaskularnih oboljenja.
"Kod pacijenata koji imaju povišenu glikemiju našte ≥7.0mmol/l i ako se to potvrdi u ponovnom uzorku radi se o šećernoj bolesti i u zavisnosti od tipa treba započeti lečenje. Ako je glikemija našte od 6.1 do 6,9 (* 5.6 - 6,9) mmol/l uraditi test opterećenja šećerom (OGTT). Kada je glikemija našte < 6,1 mmol/l (* < 5,6) a glikemija u 120 min. OGTT-a ≥7.8 i <11.1mmol/l radi se o Intoleranciji na glukozu. Neadekvatna glikemija našte podrazumeva sitaciju kada je glikemija našte od 6.1 do 6.9mmol/l (*5,6-6,9) a u 120 min OGTT-a <7.8mmol/l. Ovo su podaci američke asocijacije za dijabetes", kaže dr Saša Kiković, endokrinologom sa VMA.
Nedekvatna glikemija našte i intolarancija na glukozu predstavljaju predijabetes. To stanje zahteva započinajnje lečenja, inicijalno promena stila života (dijeta, fzička aktivnost), a po potrebi i medikamentozna terapija.
Dijagnostički kriterijumi za dijabetes:
1. Glikemija našte ≥ 7,0 mmol/l ili,
2. Glikemija u toku OGTT-a sa 75 g glukoze u 120. minutu ≥ 11,1 mmol/L ili,
3. Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku krvi (bez obzira na obrok) ≥ 11,1 mmol/L uz prisustvo tipičnih dijabetesnih simptoma (poliurija, polidipsija, gubitak u telesnoj težini)
4. HbA1C ≥ 6.5%
Da li se povišena glukoza u krvi može smanjiti dijetom i koji je to način ishrane u pitanju?
Svim pacijentima savetuje se takozvana dijabetična dijeta, a kalorijski unos se prilagođava prema konstituciji pacijenta. Samo lečenje dijetetskim režimom ishrane može se sprovoditi kod pacijenata sa graničnim vrednostima glikemije.
Dijabetična dijeta treba da sadrži 50 - 55% ugljenih hidrata , 30 - 35 % masti (<30 u tipu 2 DM) i 10 - 15% proteina. Broj obroka 5 - 6 dnevno. Što se tiče unosa soli kod pacijenata za normalnim krvnim pritiskom preporučuje se 6 g dnevno, a kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom 3 g na dan.
Bitno je fokusirati se na unos najzdravijih ugljenih hidrata, koji se prvenstveno nalaze u voću, povrću, celovitim žitaricama, mahunarkama (pasulj, grašak i sočivo) i u mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti. Vlakna regulišu varenje hrane i pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Hrana bogata vlaknima uključuje povrće, voće, orahe, mahunarke (pasulj, grašak i sočivo), pšenično brašno i pšenične mekinje.
Konzumirati rečnu ili morsku ribu barem dva puta nedeljno. Riba može biti dobra alternativa za meso koje je bogato lošim mastima. Na primer, bakalar, tunjevina i iverak imaju manje ukupne masti, zasićenih masti i holesterola nego svinjetina ili piletina. Ribe kao što su losos, skuša, tunjevina, sardina i plava riba bogate su omega-3 masnim kiselinama koje doprinose očuvanju KVS.
Hrana koja sadrži mononezasićene i polinezasićene masti može smanjiti nivo holesterola. To su avokado, bademi, orasi, masline i uljane repice, masline i kikiriki. Ali ne preterivati pri unosu navedenih namirnica jer su sve masti vrlo kalorične, kaže doktor za Stil.
Koji faktori rizika su za osobe koje imaju konstantno glukozu na granici?
Kod tih osoba pre svega je povećan rizik za nastanak šećerne bolesti, a ako se takvo stanje ne prepozna na vreme i dođe do pojave manifestne šećerne bolesti ti pacijentiu mogu već imati neke komplikacije kao što su oštećenje srca i velikih i malih krvnih sudova, nerava, bubrega i očiju.