Klimatske promene pogoršavaju simptome određenih stanja mozga, pokazuju nova istraživanja. Uslovi koji se mogu pogoršati sa porastom temperature i vlažnosti uključuju moždani udar, migrene, meningitis, epilepsiju, multiplu sklerozu, šizofreniju, Alchajmerovu bolest i Parkinsonovu bolest.
Naš mozak je odgovoran za upravljanje izazovima povezanim sa klimatskim promenama, posebno višim temperaturama i vlažnošću, tako što izaziva znojenje i govori nam da se sklonimo sa sunca. Svaki od milijardi neurona u našem mozgu je poput kompjutera koji uči, prilagođava se sa mnogo električnih aktivnih komponenti.
Shutterstock
Mnoge od ovih komponenti rade na različitim brzinama u zavisnosti od temperature okoline i dizajnirane su da rade zajedno u uskom temperaturnom opsegu. Naša tela i sve njihove komponente dobro funkcionišu unutar ovih granica na koje smo se milenijumima prilagođavali.
Ljudi su evoluirali u Africi i uglavnom im je prijatno na temperaturi između 20˚C i 26˚C i sa 20 do 80 procenata vlažnosti. Mnoge komponente mozga zapravo rade veoma blizu svojih temperaturnih nivoa, što znači da mala povećanja temperature ili vlažnosti mogu značiti da prestaju da rade tako dobro zajedno. Kada se ovi uslovi okoline iznenada pomaknu izvan normalnih granica zbog klimatskih promena, kao što se dešava sa ekstremnim temperaturama i vlažnošću, naš mozak se bori da reguliše našu temperaturu i počinje da radi nepravilno.
Simptomi se pogoršavaju
Čak i neke bolesti mogu poremetiti znojenje, neophodno da se ohladimo, ili našu svest da nam je previše vruće. Neki lekovi koji se koriste za lečenje neuroloških i psihijatrijskih stanja dodatno komplikuju problem kompromitujući sposobnost tela da reaguje – smanjujući znojenje ili ometajući mehanizme regulacije temperature u našem mozgu.
Ovi efekti su pogoršani toplotnim talasima. Na primer, toplotni talasi ometaju san, a poremećeni san pogoršava stanja kao što je epilepsija. Toplotni talasi mogu pogoršati neispravnost mozga, zbog čega se, na primer, simptomi kod osoba sa multiplom sklerozom mogu pogoršati na vrućini. Takođe, više temperature mogu učiniti krv gušću i sklonijom zgrušavanju tokom toplotnih talasa zbog dehidracije, što dovodi do moždanog udara.
Shutterstock
Stoga je jasno da će klimatske promene uticati na mnoge ljude sa neurološkim bolestima, često na mnogo različitih načina. Sa porastom temperature sve su češći prijemi u bolnicu zbog demencije. Oni sa epilepsijom možda neće moći da „kontrolišu“ svoje napade, a simptomi će se takođe pogoršati kod ljudi sa multiplom sklerozom. Na visokim temperaturama povećava se i učestalost moždanog udara i broj smrtnih slučajeva povezanih sa moždanim udarom. Mnoga uobičajena i ozbiljna psihijatrijska stanja, kao što je šizofrenija, takođe se pogoršavaju i povećavaju broj takvih pacijenata primljenih u bolnice.
Tokom evropskog toplotnog talasa 2003. godine, oko 20 procenata viška smrtnih slučajeva uključivalo je ljude sa neurološkim problemima. Neuobičajeni lokalni temperaturni ekstremi za određeno doba godine, veće od normalnih temperaturnih fluktuacija tokom dana, i nepovoljni vremenski događaji, kao što su toplotni talasi, oluje i poplave, mogu pogoršati neurološka stanja.
Shutterstock
Pored ovakvih pojava, situacija se može dodatno pogoršati zbog uslova u okruženju, na primer – efekat zagrevanja urbanih sredina i nedostatak zelenih površina, može dodatno povećati štetnost toplotnog talasa i njegov uticaj na obolele od neuroloških i psihijatrijskih bolesti.
Broj ljudi sa neurološkim i psihijatrijskim stanjima na koje klimatske promene mogu negativno uticati je ogroman. Oko 60 miliona ljudi širom sveta ima epilepsiju, oko 55 miliona ljudi ima demenciju, a više od 60 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Kako svetska populacija stari, predviđa se da će broj ljudi sa ovim uslovima porasti na preko 150 miliona do 2050. godine. I važno je napomenuti da je moždani udar drugi vodeći uzrok smrti i vodeći uzrok invaliditeta širom sveta.
Kako pomoći
Postoji jasna potreba da se reši problem samih klimatskih promena. Aktuelne mere za smanjenje uticaja klimatskih promena koje vode vlade uz međunarodnu koordinaciju su veoma važne. Ali proći će godine pre nego što ove ozbiljne mere urode plodom i promene stvari na bolje.
U međuvremenu, možemo pomoći osobama sa neurološkim oboljenjima tako što ćemo ih detaljno informisati o rizicima od nepovoljnih vremenskih uslova i ekstremnih temperatura. Lekari i stručnjaci za javno zdravlje mogu da objasne kako da smanje ove rizike.
unsplash.com
Lokalne sisteme upozorenja možemo prilagoditi neurološkim pacijentima i obavestiti ih o mogućim vremenskim opasnostima. Takođe možemo da sarađujemo sa onima koji su pogođeni ovim promenama, njihovim porodicama i starateljima, kako bismo bili sigurni da razumeju upozorenja o uticaju vremena na zdravlje, i možemo da im pomognemo da se efikasno bore protiv ovih promena.
Ako ne počnemo da se bavimo klimatskim promenama kao delom neurološke nege, postoji opasnost da će prednosti naučnog napretka biti izgubljene. Ova mogućnost postaje sve verovatnija jer i dalje ne uspevamo da se uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama. Da bismo nastavili da živimo živote koje želimo, trebalo bi da obratimo više pažnje na činjenicu da postaje „prevruće“ i da delujemo efikasnije protiv klimatskih promena, piše The Conversation.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
