Bubrežna slabost ne boli: Dr Zdravković otkriva da je oboljenje srca usko povezano sa bubrezima

Slobodanka Ćorić Vesti 03.04.2024 10:20 0

Doktorka savetuje da svaki put kad idemo da uradimo analize krvi, trebalo bi da uradimo i analizu bubrežne funkcije

dr Marija Zdravković

Alo

Više od 650 hiljada ljudi ima neki stepen oštećenja funkcije brubrega, a oko 150 hiljada Srba ima srčanu slabost.
Kardiolog i direktorka KBC "Bežanijska kosa" doc. dr Marija Zdravković, gostujući na Prva TV, osvrnula se na kardio-renalni sindrom. U pitanju je jedno stanje u kojem je oštećenje srca povezano sa oštećenjm bubrega i obrnuto.

"Mi u telu imamo nevidljivu vezu između srca i bubrega i ona je toliko jaka da čim jedan organ počinje da boluje i ima neko oboljenje, onda se automatski odrazi i na funkciju drugog organa", objasnila je dr Zdravković i osvrnula se na simptome.

"Kada kažemo sindrom, to nije jedna bolest, već je stanje koje donosi niz oboljenja i dovode do srčanog i bubrežnog popuštanja. Kod srčanog popuštanja pacijent ima više tegoba. Imaju kraći dah, nemaju snage, ne mogu bez problema da se popnu na drugi sprat. Ukoliko se pojave otoci nogu već znamo da je to uznapredovala srčana slabost", objašnjava naš kardiolog i dodaje da je oboljenje bubrega jedno podmuklo oboljenje.

Bubrežna slabost ne boli i zbog toga je bitno da idemo na redovne kontrole. Doktorka savetuje da svaki put kad idemo da uradimo analize krvi, trebalo bi da uradimo i analizu bubrežne funkcije. Podsetila je da u Srbiji postoje adekvatne i moderne terapije koje pacijentima daju mogućnost da spreče dalje pogoršanje zdravstvenog stanja.

Šta je prevencija?

Doc. dr Marija Zdravković podsetila je na važnost količine soli koja se koristi u ishrani. 

"Mi jedemo dosta prerađenog mesa i hrane. Zatim, nedostatak fizičke aktivnosti deluje katastrofalno na sve, ali posebno na mlade ljude. U Srbiji imamo veliki porast gojaznosti među tinejdžerima i među decom, a onda imamo porast isulinske rezistencije. Sve to deluje na krvne sudove, jer i srce i bubrezi su organi zavisni od rada krvnih sudova. Mi imamo danas ubrazanu aterosklerozu, imamo značajan povećan broj ljudi koji pre 50-te godine dobiju akutni infarkt miokarda. Imamo mlade ljude koji imaju hipertenziju jer se najpre nepravilno hrane. Bitan je i prestanak pušenja i na kraju, treba odvojiti sat vremena za fizičku aktivnost", savetovala je za kraj.

Komentari (0)
Loading