Neuobičajene vremenske prilike sa veoma visokim temperaturama za kraj marta i početak aprila i nagle promene dovode do toga da se sve više pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima javlja lekarima.
Profesor doktor Miljko Ristić kaže kako su ovakve situacije ranije uticale samo na starije osobe, međutim to se kasnije promenilo.
Ristić napominje da promena vremena može dovesti do značajnog urušavanja zdravlja, ali i da su žene od 50 do 55 godina najosetljivije.
"Sigurno da promene vremena utiču na stanovništvo, to se ranije odnosilo na starije osobe. Promena vremena može stvarno da dovede do značajnog urušavanja zdravlja, pre svega kod kardiovasularnih pacijenata, pa i pacijenata koji boluju od drugih bolesti".
"Statistika je pokazala da te osobe koje su sklone tome se manifestuju kod starijih osoba, ali kada pogledate celu populaciju, žene su tu osetljivije i to žene srednjeg doba od 50 do 55 godina. Ne treba zanemariti te žalbe pacijenata koji nikada nisu bili bolesni", rekao je Ristić.
Po tvrdnjama stručnjaka osetljivu grupu čine i mlađi od 15 godina jer reaguju na uticaj elektromagnetnih talasa koji se menjaju u skladu s rastom žive u termometru.
Ožiljci peku
Nagli pad atmosferskog pritiska, koji prati dolazak oluje, izaziva stezanje i opuštanje oštećenog tkiva. S obzirom na to da ono nije elastično nego tvrdo i žilavo, ne prilagođava se promeni pritiska, što izaziva zatezanje kože. Kiša donosi svrab i peckanje ožiljaka.
Srčani udar
Niske temperature doprinose zgušćavanju krvi i povećavaju rizik od koronarne i verebralne tromboze, glavnih pokretača srčanog udara. Promena temperature u kratkom vremenu od samo nekoliko stepeni prouzrokuje sužavanje arterija, ograničen protok krvi i manjak kiseonika koji dopire do srca koje zbog hladnog vremena brže pumpa krv kako bi održalo telesnu toplotu, tvrde stručnjaci nemačkog Instituta za proučavanje uticaja klime na zdravlje. Ovakav napor predstavlja veliki rizik po zdravlje starijih ljudi koji pokazuju više reakcija na promenu vremena.
Bolovi u zglobovima
Usled atmosferskih promena vazdušnog pritiska nivo tečnosti koja obavija zglobove se menja, što prouzrokuje bol u kostima - objašnjava Robert Muts, profesor reumatologije britanske bolnice „Aintre“.
Migrene
Vetrovito vreme je okidač i za migrene. Usled vetra se stežu i natiču krvni sudovi hipotalamusa, centra u mozgu zaslužnog za nadzor telesnih funkcija, što izaziva tešku glavobolju.
Savet kardiologa
Kardiolog profesor dr Predrag Mitrović izjavio je u emisiji "Zdravo sa Ivanom" da će klima u Srbiji biti nalik stepskoj. On je objasnio da poseban problem mogu da budu velike temperaturne razlike, pa tako jednog dana da bude dva stepena, već sledećeg 18 stepeni, a takva razlika može biti i više nego nepovoljna po ljudski organizam.
"Spoljni vazdušni pritisak deluje na naš organizam i drži naše telo u tonusu. Mi ćemo se kao i životinje i druga živa bića navići na te promene, ali biće potrebno vreme za to. Promene su došle naglo, mi više nemamo proleća i jeseni i ono što je najbitnije da temperaturu unutrašnje i spoljne sredine menjamo lagano, kako naš organizam ne bi pretrpeo veći šok", rekao je profesor Mitrović.
Kardiolog Petar Otašević ističe da se simptomi meteoropatije najviše javljaju kod starih ljudi i dece ili kod osoba sa već postojećim kardiovaskularnim problemima.
"Ono što često viđam, kada se menja vreme, jesu ljudi koji se javljaju zbog skoka krvnog pritiska. Ukoliko su drastične vremenske promene, onda vidimo pacijente koji se javljaju zbog simptoma infarkta, miokarda ili šloga", objasnio je dr Otašević i dodao da promena temperature, jako nagla zahlađenja ili dugačke periode toplog vremena, najviše utiče na zdravlje.
Savet kardiologa ljudima koji se ne osećaju dobro prilikom promene vremena, jeste da prvo izmere krvni pritisak. Ukoliko se i dalje ne osećate dobro, potrebno je da se odmah javite vašem lekaru.
