Iako brojni ljudi uzimaju lekove na recept, ali i "na svoju ruku", stručnjaci kažu da se bez obzira na to što mogu razboleti, odnosno imati nuspojeva, čak iako se uzimaju onako kako im je propisano.
S obzirom na to da neki lekovi mogu imati toksične nuspojave, čak iu slučaju da se uzimaju onako kako je Kako piše „Eat This Not That“, neki lekovi mogu da imaju toksične nuspojave, čak i u slučaju da se uzimaju onako kako je propisano. To se događa kako starimo, pa može da bude rezultat nenamerne interakcije između različitih vrsta lekova. Ali, kako prepoznati da nam određeni lekovi štete?
Tako, na primer, neki lekovi, kao što su antibiotici, mogu prouzrokovati mučninu, ali to stanje nije toliko ozbiljno, i može se kontrolisati, a nuspojave nestaju nakon nekog vremena.
Takođe, antikoagulansi, kao što je varfarin mogu izazvati krvarenje, a opioidi poput oksikodona, hidrokodona ili fentanila pojačanu pospanost.
Isto tako, ljekari savjetuju da nikada ne bi trebalo ignorisati nuspojave kao što su krv u mokraći ili stolici, otežano disanje, zamagljen vid ili intenzivna glavobolja.
U takvim situacijama, kako navode, potrebno je odmah prekinuti s terapijom. S obzirom na to da se ovi simptomi najčešće javljaju kod starijih osoba, oni ih uglavnom pogrešno povezuju kao posljedicu starenja, pa ih ne pripisuju lekovima.
Kako biste izbegli toksičnost lekova, stručnjaci savetuju da je najbolje voditi dokaze o simptomima koje prouzrokuje terapiju koju koristite, uključujući dodatke ishrani i lekove bez recepta, te prikupljene podatke podeliti sa doktorom koji će doneti najbolju odluku o tome koji lekovi mogu, a koje ne biste trebali uzimati.
Tako su, kako je već i navedeno, najčešće nuspojave umora, vrtoglavica, mučnina, glavobolja i želudačno-krevni problemi.
Ne, ozbiljna nuspojava je ona koja ugrožava život, prouzrokuje invaliditet, te zahteva bolničko lečenje ili medicinsku intervenciju.
Šta uraditi ako primetite nuspojave?
Poželjno bi bilo da vas ljekar, prilikom izdavanja recepta upozori na moguće nuspojave. Najbolje bi bilo da ga pitate da vam ukaže na moguće nuspojave, te na šta treba obratiti pažnju.
Iako u kutiji u kojoj se nalazi lijek dolazi uputstvo o mogućim neželjenim dejstvima, ipak biste nuspojave koje nisu navedene u uputstvu odmah trebali prijaviti ljekaru ili farmaceutu.
Pacijenti u takvim situacijama ne bi smeli sami da smanje dozu leka, niti ga prestati uzimati na svoju ruku ili čak početi uzimati neki drugi lek, a da se prethodno nisu posavetovali sa lekarom.
Da li se neželjeni efekti mogu izbeći? Iako se neželjeni efekti ne mogu uvek izlečiti, ponekad se mogu ublažiti. Na primer, ako je neželjeni efekat leka umor, treba ga, ako je moguće, uzimati uveče pre spavanja. Prilikom uzimanja nekih lekova, neželjeni efekti se javljaju tek na početku lečenja i kasnije nestaju sami.
Ipak, savetuje se oprez pre uzimanja drugog leka koji ublažava efekte prvog. O tome svakako treba razgovarati sa lekarom pre nego što počnete da uzimate određenu terapiju, jer može postojati neki drugi lek koji ćete bolje tolerisati i tako izbeći potencijalno uzimanje leka za lek.
