"Mi, lekari, volimo da kažemo da su to funkcionalni poremećaji na nivou želuca. To su poremećaji funkcije samog želuca gde prosto njegovim pregledom nailazimo na zdrav i normalan nalaz, ali tegobe su tu. Pacijenti često lutaju i prepisuju to stresu, a zbog toga imamo stvaranje gastritisa koji može da ima uporne, česte i dosadne tegobe. Najveći broj pacijenata je sa poremećajima funkcije digestivnog trakta", rekoa je dr Marković.
"Stres jeste okidač i za ozbiljnije bolesti. Suština je da napravimo razliku između funkcionalnih i organskih poremećaja digestivnog trakta. To su tegobe koje su u svojstvu nervoznog želuca nakon ishrane, kao neki postprandijalni distres sindrom za želudac. Dispepsiju ćete često videti kao dijagnozu, a to je otežano varenje određene vrste hrane. Obično pacijenti kažu da im neka hrana ne prija. Kad se čovek najede te hrane, može da nastane bol u želucu ili u regiji creva. Bol u stomaku je alarmni simptom. Morate pacijenta da shvatite ozbiljno, da eliminište ozbiljne bolesti, nećemo sve olako prepisati nervozi i stresu", objasnio je gastroenterolog.
"Prva linija u lečenju je da se blokira lučenje hlorovodonične kiseline jer hrana koja ne prija i stres dovode do pojačanog lučenja kiseline, pa mi možemo da damo lek koji blokira lučenje kiseline. Na taj simptom se uvek nadovežu nadutost i prisustvo više gasova, loših bakterija. Možemo da dodamo probiotike i da popravimo način ishrane. Jako je važno da pacijent nema alarmantne simpome, a to znači da nisu malokrvni, da ne gube na kilaži, da nemaju krv u stolici, da ne povraćaju. Blaga nelagodnost i natudost nisu alarmni znaci", objasnio je dr Srđan Marković, gastroenterolog.
