Razvijen novi antibiotik: Deluje protiv smrtonosne bakterije, koja je do sada bila otporna na sve lekove

Naučnici farmaceutske kompanije Roš (Roche) razvili su novi antibiotik – zosurabalpin - koji može da prevaziđe otpornost superbakterije Acinetobacter baumannii. Ova superbakterija je identifikovana od strane Svetske zdravstvene organizacije kao hitna pretnja za koju su neophodni novi antibiotici, kako se bakterija ubrzano širi po bolnicama i otporna je na postojeće tretmane.

Tim koji su predvodili Majkl Lobric i Kenet Bredli pretražio je bazu podataka od oko 45.000 sintetičkih peptida, molekula koji nisu obično osnova većine antibiotika, dobijenih iz prirode.

Među njima je identifikovao nekoliko molekula sa antibakterijskom aktivnošću, među kojima je odabrao jedan, koji je potom optimizovao da poboljša njegovu efikasnost i bezbednost, prenosi Gardijan.

Lek, koji je već izlečio miševe od upale pluća izazvane A. baumannii, počeo je da se koristi na ljudima, u prvoj fazi ispitivanja, kako bi se testirala njegova bezbednost pri lečenju ljudi.

- Ova bakterija je značajan uzrok infekcija u bolnicama, posebno među ljudima na respiratorima. Iako nije agresivan patogen, otporan je na antibiotike, pa je lečenje veoma teško – rekao je za Gardijan dr Endrju Edvards, profesor molekularne mikrobiologije na Imperijalnom koledžu Londona, koji nije učestvovao u istraživanju.

Zosurabalpin prevazilazi odbranu koja obično čini ovu bakteriju otpornom tako što blokira transport molekula, lipopolisaharida, do površine bakterije, gde je potrebno stvoriti spoljašnju membranu ovih mikroorganizama.

To postiže prevazilaženjem samo jedne od dve membrane koje imaju gram-negativne bakterije. Bez te spoljne membrane, manja je verovatnoća da će A. baumannii preživeti i postaje osetljiva na druge antibiotike, koji se mogu kombinovati sa zosurabalpinom za lečenje ovih vrsta infekcija.

U odvojenoj studiji, koju je takođe objavio časopis „Nature“, dodaju se informacije o načinu na koji transportni sistem lipopolisaharida radi na površini ćelije da bi stvorio spoljašnju membranu i kako je novi antibiotik blokira.

Ovo znanje će se koristiti za traženje novih jedinjenja čiji je cilj deaktiviranje ovog mehanizma i stvaranje alata protiv otpornosti bakterija, problema koji bi, prema nekim procenama, mogao biti vodeći uzrok globalne smrti 2050. godine, navodi Pais.