Proizvodnja ili unos dovoljne količine vitamina D je neophodna za održavanje zdravlja kostiju i zuba, pravilno funkcionisanje imunog sistema, mozga i nerava, regulisanje nivo insulina u telu, čime dijabetes drži pod kontrolom, funkcije pluća i kardiovaskularnog zdravlja, utiče na ekspresiju gena povezanih sa razvojem raka.
Jedini način da sigurno utvrdite nedostaje li vam vitamin D jeste analizom krvi. Postoje i neki znakovi i simptomi koji ukazuju na njegov nedostatak.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Nedostatak vitamina D je povezan sa srčanim bolestima, bolestima debelog creva, prostate, depresijom, gojaznošću, visokim pritiskom, bolom u mišićima i kostima, konstantnim umorom, pamćenjem, vidom...
Dovoljne količine vitamina D su veoma bitne za opšti imunitet organizma, ali ga je veoma teško uneti u dovoljnim količinama samo kroz hranu, posebno u zimskim mesecima, kaže za RTS nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga. Najbolje je kombinovati hranu bogatu vitaminom D kao što su ribe severnih mora, žumanca, pečurke uz dodatak suplementacije.
Idealne vrednosti vitamina D u krvi su 75 nmol/l ili preko, vrednosti između 30 i 75 pokazuju da ste u deficitu a postoji ozbiljna avitaminoza ako su vrednosti ispod 30 nmol/l.
Nedostatak vitamina D i poremećaj mozga
Nedostatak vitamina D remeti strukturnu povezanost mozga i šteti učenju i pamćenju tako što destabilizuje perineuralne mreže koje podržavaju neurone, pokazuju nova istraživanja. Perineuronske mreže su napravljene od proteina i molekula šećera koji formiraju snažnu mrežu podrške oko određenih neurona.
Istovremeno, stabilizuju kontakte koje ove ćelije stvaraju sa drugim neuronima. Dr. Thomas Burne i kolege sa Univerziteta Kvinslend, Brizbejn, Australija, uklonili su vitamin D iz ishrane grupe zdravih mladih miševa, dok je kontrolna grupa nastavila da prima vitamin D. Posle 20 nedelja, grupa sa nedostatkom vitamina D pokazala je značajan pad sposobnosti pamćenja i učenja, u poređenju sa kontrolnom grupom.
Ishranom nije lako uneti dovoljne količine vitamina D osim ako se na svakodnevnom jelovniku ne nalaze ribe severnih mora bogate omega 3 mastima i vitaminom D. Zbog toga je suplementacija ovim vitaminom neophodna bez obzira koliko god se dobro hranili, posebno u zumskom periodu, a posebno sada kada je u toku epidemija koronavirusa pa se vitamin D preporučuje i preventivno kako bi se ojačao imuni sistem.
„Namirnice bogate vitaminom D su tunjevina, losos, sardine, haringe, riblje ulje, jaja, obogaćene žitarice, ad mleko i divlje pečurke. Najidealnije je da se jede divlji losos, ali je najčešće na tržištu dostupan tovljeni losos koji ima znatno manje vitamina D i teško je uneti toliku količinu ribe. Slično je i sa jajima jer ga u žumancima ima, ali u manjim količinama“, dodaje nutricionistkinja.
Deficit
Idealne vrednosti vitamina D u krvi su 75 nmol/l ili preko, vrednosti između 30 i 75 pokazuju da ste u deficitu a postoji ozbiljna avitaminoza ako su vrednosti ispod 30 nmol/l.
Kada je reč o dodacima, riblje ulje je dobro unositi u kombinaciji sa nekom hranom. Dve supene kašike posle glavnog dobro izbalansiranog obroka.
Vreme je da se suplementi uvedu kada u krvi imamo manje od 75 referentnih jedinica. Suplemente je dobro unositi uz masline, maslinovo ulje i orašasto voće kako bi se vitamin D što bolje apsorbovao.
Zdrava creva su veoma važna za apsorciju vitamina D pa ljudi koji imaju problema sa radom creva treba da koriste i probiotik, zeolit i aktivni ugalj.
„Neka opšta preporuka za one koji imaju između 30 i 75 nmol/l je da unose dnevno 2.000 internacionalnih jedinica a kod onih koji imaju i ispod 30 nmol/l treba da unose i 4.000 jedinica dnevno“, preporučuje nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga, gošća TV Ordinacije.
Autor studije Erin LeBlanc, endokrinolog,objasnio je: “Ovo je prva studija koja pokazuje direktnu vezu izmedju nedostatka vitamina D i dobitka telesne težine. Oko 80 procenata žena koje su uklučene u ovu studiju imalo je nedostatak vitamina D čiji je glavni izvor izloženost sunčevoj svetlosti.
Moderan način života diktira tempo koji je okrenut ka zatvorenom prostoru, te ne treba da čudi činjenica da postoji ukupan dobitak i porast telesne težine. Takodje, ova studija je pokazala da moramo da produbimo ispitivanja pre nego što počnemo da preporučujemo suplemente vitamina D kako bismo sprečili gojaznost kod žena, naročito u postmenopauzi”
Većina žena koje su obuhvaćene ovom studijom nije bilo na režimima gubitka telesne težine i otprilike 60% je ostalo u okviru 5% svoje prvobitne telesne težine. Oko jedna trećina je izgubila blizu 5% svoje prvobitne telesne težine, dok je 12 % dobilo preko 5% svoje prvobitne telesne težine.
