Proizvodnja ili unos dovoljne količine vitamina D je neophodna za održavanje zdravlja kostiju i zuba, pravilno funkcionisanje imunog sistema, mozga i nerava, regulisanje nivo insulina u telu, čime dijabetes drži pod kontrolom, funkcije pluća i kardiovaskularnog zdravlja, utiče na ekspresiju gena povezanih sa razvojem raka.
Jedini način da sigurno utvrdite nedostaje li vam vitamin D jeste analizom krvi. Postoje i neki znakovi i simptomi koji ukazuju na njegov nedostatak.
Nedostatak vitamina D je povezan sa srčanim bolestima, bolestima debelog creva, prostate, depresijom, gojaznošću, visokim pritiskom, bolom u mišićima i kostima, konstantnim umorom, pamćenjem, vidom...
Dovoljne količine vitamina D su veoma bitne za opšti imunitet organizma, ali ga je veoma teško uneti u dovoljnim količinama samo kroz hranu, posebno u zimskim mesecima, kaže za RTS nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga. Najbolje je kombinovati hranu bogatu vitaminom D kao što su ribe severnih mora, žumanca, pečurke uz dodatak suplementacije.
Idealne vrednosti vitamina D u krvi su 75 nmol/l ili preko, vrednosti između 30 i 75 pokazuju da ste u deficitu a postoji ozbiljna avitaminoza ako su vrednosti ispod 30 nmol/l.
Nedostatak vitamina D i poremećaj mozga
Nedostatak vitamina D remeti strukturnu povezanost mozga i šteti učenju i pamćenju tako što destabilizuje perineuralne mreže koje podržavaju neurone, pokazuju nova istraživanja. Perineuronske mreže su napravljene od proteina i molekula šećera koji formiraju snažnu mrežu podrške oko određenih neurona.
Istovremeno, stabilizuju kontakte koje ove ćelije stvaraju sa drugim neuronima. Dr. Thomas Burne i kolege sa Univerziteta Kvinslend, Brizbejn, Australija, uklonili su vitamin D iz ishrane grupe zdravih mladih miševa, dok je kontrolna grupa nastavila da prima vitamin D. Posle 20 nedelja, grupa sa nedostatkom vitamina D pokazala je značajan pad sposobnosti pamćenja i učenja, u poređenju sa kontrolnom grupom.
Ishranom nije lako uneti dovoljne količine vitamina D osim ako se na svakodnevnom jelovniku ne nalaze ribe severnih mora bogate omega 3 mastima i vitaminom D. Zbog toga je suplementacija ovim vitaminom neophodna bez obzira koliko god se dobro hranili, posebno u zumskom periodu, a posebno sada kada je u toku epidemija koronavirusa pa se vitamin D preporučuje i preventivno kako bi se ojačao imuni sistem.
„Namirnice bogate vitaminom D su tunjevina, losos, sardine, haringe, riblje ulje, jaja, obogaćene žitarice, ad mleko i divlje pečurke. Najidealnije je da se jede divlji losos, ali je najčešće na tržištu dostupan tovljeni losos koji ima znatno manje vitamina D i teško je uneti toliku količinu ribe. Slično je i sa jajima jer ga u žumancima ima, ali u manjim količinama“, dodaje nutricionistkinja.
Deficit
Idealne vrednosti vitamina D u krvi su 75 nmol/l ili preko, vrednosti između 30 i 75 pokazuju da ste u deficitu a postoji ozbiljna avitaminoza ako su vrednosti ispod 30 nmol/l.
Kada je reč o dodacima, riblje ulje je dobro unositi u kombinaciji sa nekom hranom. Dve supene kašike posle glavnog dobro izbalansiranog obroka.
Vreme je da se suplementi uvedu kada u krvi imamo manje od 75 referentnih jedinica. Suplemente je dobro unositi uz masline, maslinovo ulje i orašasto voće kako bi se vitamin D što bolje apsorbovao.
Zdrava creva su veoma važna za apsorciju vitamina D pa ljudi koji imaju problema sa radom creva treba da koriste i probiotik, zeolit i aktivni ugalj.
„Neka opšta preporuka za one koji imaju između 30 i 75 nmol/l je da unose dnevno 2.000 internacionalnih jedinica a kod onih koji imaju i ispod 30 nmol/l treba da unose i 4.000 jedinica dnevno“, preporučuje nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga, gošća TV Ordinacije.
Autor studije Erin LeBlanc, endokrinolog,objasnio je: “Ovo je prva studija koja pokazuje direktnu vezu izmedju nedostatka vitamina D i dobitka telesne težine. Oko 80 procenata žena koje su uklučene u ovu studiju imalo je nedostatak vitamina D čiji je glavni izvor izloženost sunčevoj svetlosti.
Moderan način života diktira tempo koji je okrenut ka zatvorenom prostoru, te ne treba da čudi činjenica da postoji ukupan dobitak i porast telesne težine. Takodje, ova studija je pokazala da moramo da produbimo ispitivanja pre nego što počnemo da preporučujemo suplemente vitamina D kako bismo sprečili gojaznost kod žena, naročito u postmenopauzi”
Većina žena koje su obuhvaćene ovom studijom nije bilo na režimima gubitka telesne težine i otprilike 60% je ostalo u okviru 5% svoje prvobitne telesne težine. Oko jedna trećina je izgubila blizu 5% svoje prvobitne telesne težine, dok je 12 % dobilo preko 5% svoje prvobitne telesne težine.
