Srčana slabost je hronična, progresivna bolest s visokom stopom smrtnosti. Pet godina od postavljanja dijagnoze preživljavanje bolesnika sa srčanom insuficijencijom u odmakloj fazi bolesti se izjednačava s preživljavanjem obolelih od malignih bolesti. Od momenta postavljanja dijagnoze procenat preživljavanja bolesnika sa srčanom insuficijencijom nakon pet godina iznosi oko 50 odsto i svega 10 odsto nakon 10 godina, uz znatno povećanje rizika od iznenadne srčane smrti.
Prof. dr Miljko Ristić, najčuveniji srpski kardiohirurg svetskog glasa, upozorava da bolest srčana slabost ili srčana insuficijencija uzima danak u Srbiji.
Doktor Ristić otkriva koliko stotina hiljada ljudi godišnje oboli od te bolesti, kako da se prepoznaju prvi simptomi, kao i da je nekima jedini spas transplantacija srca.
"Srčanu slabost karakterišu četiri stadijuma. Početni je naravno najlakši, a poslednji izuzetno težak, kada je pacijentu neophodno novo srce. On odnosi veliki broj života zbog manjka donora organa. Mi smo, nažalost, godinama na drugom mestu u Evropi po broju umiranja od kardiovaskularnih oboljenja. Prva je Rusija, a posle nas Ukrajina. U Srbiji se godišnje registruje 170.000 novih pacijenata. Srećom, nisu svi u najgorem stadijumu".
Simptomi za hitan odlazak lekaru
"Simptomi na koje mora da se reaguje su slabost i malaksalost. Pacijent jednostavno primeti da neku distancu, koju je ranije mogao hodajući da pređe, više ne može je prvi znak. Isto je penjanje uz stepenice do trećeg, četvrtog sprata koje mu nije stvaralo tegobe, a sada shvata da to ne može da izgura. Simptomi drugog i trećeg stadijuma, takođe, su zamor, gušenje, malaksalost… Tada merimo da li se sve to javlja pri hodu po ravnoj površini nakon sto, dvesta metara ili kilometar ili dva. Takođe, utvrđujemo da li je taj zamor nastao pri penjanu uz blagu uzvišicu ili je nastao pri ozbiljnijim uzbrdicama. Na posletku se radi ultrazvučni pregled. To je aposlutno precizna metoda da se u procentima oceni kakva je snaga srčanog mišića. Sve što odstupa od normalnih vrednosti razlog je da klasifikujemo pacijente u četiri pomenuta stadijuma bolesti. U težim slučajevima, osim pomenutih simptoma, dolazi do nakupljanja vode u organizmu, oticanja nogu i ostalih delova tela. Pojavljuje se tečnost u stomaku. U toj fazi mogu da stradaju svi organi", otkriva doktor.
On ističe da je jedan od faktora loša ishrana i teško je iskoreniti takve navike kod naših ljudi. Ostali su genetika, angina pektoris, infarkt miokarda, pušenje, nelečena hipertenzija. Mi smo poznati po tome da naši pacijenti uglavnom dolaze na lečenje u drugom i trećem stadijumu bolesti. Tada je lečenje teže i smrtnost veća.
"Terapija podrazumeva upotrebu takozvanih kardiotonika, koji pojačavaju snagu srčanog mišića, diuretika za izbacivanje viška tečnosti iz organizma, betablokatora za poremećaj srčanog ritma. U poslednjoj fazi bolesti jedini način lečenja je transplantacija srca. Pošto imamo manjak donora u Srbiji, svi oboleli pacijenti ne mogu da sačekaju svoje organe i jedan veliki broj, nažalost, umre. Određenom broju njih ugrađujemo takozvane srčane pumpe koje im produžavaju život i omogućavaju da sačekaju donora", zaključuje doktor Ristić.
