Prekomerna upotreba antibiotika opasno podriva njihovu efikasnost i povećava otpornost koja bi mogla da bude odgovorna za 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta do 2050. godine, upozorio je evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
„Razvoj i širenje superbakterica ubrzava se zloupotrebom antimikrobnih lekova, što otežava efikasno lečenje infekcija“, saopštila je SZO Evropa, organizacija koja obuhvata 53 zemlje i proteže se na centralnu Aziju.
„Sve zemlje u našem regionu imaju propise koji štite od zloupotrebe antibiotika. Primena tih propisa rešila bi većinu problema zloupotrebe antibiotika“, rekao je Rob Batler, šef odeljenja za zarazne bolesti pri SZO za Evropu. Ta organizacija procenjuje da bi, bez hitne intervencije, rezistencija na antibiotike mogla da izazove i do 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje do 2050. godine, prenosi AFP.
Grip, bol u grlu, kašalj...
Istraživanje sprovedeno u 14 zemalja regiona, koje se nalaze u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, pokazuju da su razlozi koji se kao opravdanje za uzimanje antibiotika u 24 odsto slučajeva navode prehlada praćena simptomima gripa (16 odsto), upale grla (21 odsto) i kašalj (18 procenata).
„Ova situacija je zabrinjavajuća jer ove simptome često izazivaju virusi protiv kojih antibiotici ne deluju“, kaže SZO Evropa.
Zbog antibiotika se gojimo
Neke studije pokazuju da zloupotreba amoksicilina može da izazove reumatoidni artritis, dijabetes… Poplava gojaznosti u adolescentskom periodu, statistički ima značajnu vezu sa upotrebom antibiotika, jer kad narušite tu mikrobiotu kasnije dolazi do oscilacija u težini.
Glavni izvor zabrinutosti zdravstvenih vlasti su recepti. Prema izveštaju, trećina ljudi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Turskoj, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu i Uzbekistanu uzima antibiotike bez recepta.
U nekim zemljama više od 40 odsto antibiotika dobija se bez lekarskog mišljenja, što je pet puta više od proseka EU iz studije iz 2022. godine. Za SZO, pogoršanje ekonomske nejednakosti predstavlja još jednu opasnost jer su najmanje obrazovani i ljudi sa najnižim prihodima oni sa najgorom praksom. Ovo poslednje jasno pokazuje potrebu za obrazovanjem i svešću“, istakao je Batler.
Prema njegovim rečima, kako prenosi Hina, jedan od problema je i nezavršetak terapije antibiotikom kako bi se sačuvala za neko drugo vreme ili podela tih lekova sa bolesnim rođacima ili komšijama.
Drugi problem je,što roditelji, a generalno i ljudi ne znaju da „antibiotici ne ubijaju samo te patogene bakterije, nego i zdrave“.
