Ovo pravilo se prvi put pominje 1995. godine, a njegovi zagovornici smatraju da u njemu nema ničeg lošeg. Drugi, pak, misle da u bilo kom slučaju ne treba jesti ono što je palo na pod, već treba baciti u đubre, bez obzira da li ste podigli hranu sa poda posle dve ili deset sekundi.
I stručnjaci su podeljeni. Dobitnica Nobelove nagrade Džilijan Klark je 2003. utvrdila da su razne vrste hrane, u roku od nekoliko sekundi bile kontaminirane bakterijama sa pločice na kojoj se nalazio uzorak ešerihije koli. Međutim, sa druge strane, Klarkova je ustanovila da ne postoje dokazi za kontaminaciju hrane koja je ispala na podove u javnim ustanovama.
U različitim vremenskim intervalima, od 5 do 300 sekundi, stručnjaci za Univerziteta Rutgers su ispitivali razne vrste hrane na nekoliko podloga: tepihu, keramičkim pločicama, drvetu i nerđajućem čeliku. Pomalo iznenađujuće, najmanje bakterija se nakupilo sa tepiha, dok je najkritičnija hrana sa dosta tečnosti, koja lakše privlači štetne supstance.
Studija Univerziteta Aston je 2014. je nagovestila da postoji minimalan rizik ako hranu brzo podignete sa poda i pojedete. Mnogi se sa ovim ne slažu i pozivaju se na činjenicu da bakterije mogu na raznim podlogama da prežive i do mesec dana.
Opet, pojedini pedijatri smatraju da nema ništa loše u tome da pustite sdete da pojede jabuku koja mu je pala na pod u kući, jer se tako jača imunitet. Kao i uvek, sami odlučite šta ćete raditi.
