Osoba će umreti za nekoliko minuta osim ako se odmah ne podvrgne reanimaciji. Zastoj srca, prestanak kucanja, pogađa oko 30.000 Britanaca godišnje van bolnice, ubijajući više od 90 odsto ljudi.
Za razliku od srčanih udara, kada je dotok krvi u organe prekinut, srčani zastoji su uzrokovani abnormalnim srčanim ritmovima kada električni sistem tela ne radi kako treba.
Osoba će umreti za nekoliko minuta osim ako se odmah ne podvrgne reanimaciji.
Međutim, postoje neki znaci koje možete uočiti pre nego što dođe do zastoja.
Dr. Kindaron Reinier, iz Zdravstvenog sistema Cedars-Sinai u Los Anđelesu, kaže:
"Simptomi upozorenja obećavaju da može da se predvidi neposredni, iznenadni zastoj srca". Otprilike polovina pacijenata ima simptome u "satima, danima ili nedeljama pre srčanog zastoja".
Njena studija, objavljena u Lancetu, proučavala je koliko su uobičajeni simptomi kod pacijenata sa srčanim zastojem i kontrolne grupe pacijenata bez srčanog zastoja koji su takođe pozvali hitnu pomoć.
Istraživači su proučavali više od 1.500 odraslih osoba u SAD-u kako bi videli može li nešto ukazivati na napad. Utvrdili su da se radi o sledećim simptomima:
Kratkoća daha
Najčešći rani znak srčanog zastoja bio je otežano disanje, medicinski poznato kao dispneja.
Oko 41 odsto pacijenata imalo je ovaj znak, u poređenju sa 22 odsto u kontrolnoj grupi.
To je bio jedini znak koji je značajno povezan sa srčanim zastojima i kod muškaraca i kod žena, rekli su istraživači.
Bol u grudima
Bol u grudima bio je drugi najčešći znak. Zahvatio je oko trećine pacijenata, u poređenju sa četvrtinom kontrolne grupe.
Međutim, to je samo značajno povezano sa srčanim zastojima kod muškaraca, a ne kod žena.
Znojenje
Dijaforeza, ili jako znojenje, takođe se javljalo kod više pacijenata sa srčanim zastojem od drugih u hitnim slučajevima.
Oko 12 odsto je imalo simptome, u poređenju sa 8 odsto u kontrolnoj grupi. Takođe je bila značajno povezana samo kod muškaraca, ne i kod žena.
Napadi
Konačno, događaj sličan srčanom napadu je takođe bio češći kod srčanih pacijenata nego u kontrolnoj grupi. Jedanaest odsto je imalo simptome, u poređenju sa 7 odsto.
Mučnina ili povraćanje, slabost, vrtoglavica i abdominalni simptomi bili su češći u kontrolnoj grupi, preneo je Klix.ba.
