Brz način života, stres i svakodnevna borba sa problemima dodatno utiču na naše mentalno zdravlje. Vrlo često tada ljudi posežu za lekovima za smirenje, a samo prošle godine u Srbiji popijeno je više od sedam miliona istih tih lekova. Poređenja radi, prema podacima prošlogodišnjeg popisa stanovništva, u Srbiji 6.647.003 stanovnika.
Klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta dr Radan Stojanović navodi za RTS da, uprkos tome što podatak od sedam miliona popijenih kutija lekova zvuči zastrašujuće, prvo treba videti za kakve indikacije su prepisivani svi ti lekovi. Poznato je da se najčešće prepisuju lekovi iz grupe benzodijazepina i antidepresiva.
Evropska agencija za lekove (EMA) u ovom času ispituje oko 150 slučajeva moguće povezanosti između primene lekova za lečenje gojaznosti i samoubilačkih ideja i ponašanja.
U pitanju su tri leka, a jedan od njih je sasvim poznat u Srbiji - semaglutid, pod tržišnim imenom "ozempik", upozorava prof. dr Radan Stojanović.
Kako on kaže, pomenuti lek propisuje se za lečenje dijebetesa tipa 2, ali su ga građani masovno nabavljali za lečenje gojaznosti, zbog čega je bila i nestašica tog leka, dok su ostala dva za lečenje gojaznosti "saksendo" i "vigovi", od kojih je prvi registrovan u Srbiji.
"Biće potrebno nekoliko meseci da bi se doneo zaključak u vezi sa povezanošću upotrebe tih lekova i suicidnih misli i radnji".
"Benzodijazepini su velika grupa lekova, poput bromazepama i dijazepama. Oni su, recimo, anksiolitici, sedativi, hipnotici i miorelaksanti. Sa druge strane, antidepresivi, osim lečenja depresije, primenjuju se u drugim oboljenjima - anksioznim poremećajima, fobijama, posttraumatski stresni sindrom, opsesivno-kompulzivne bolesti, a neki se koriste i u lečenju poremećaja ishrane", objašnjava Stojanović.
Zbog velikog broja oboljenja koja se njima tretiraju, profesor ističe da se mora tačno znati za šta je lek propisan i da li u adekvatnom doznom režimu, pa tek onda tumačiti statistiku. Ukoliko se koriste na pravi način, svi ovi lekovi imaju pozitivne efekte, ali kao i svaki lek imaju svoje neželjena dejstva.
"Pomenuti lekovi imaju potencijal za izazivanje tolerancije i zavisnosti. Zbog toga, ako se koriste kao anksiolitici, moraju se koristiti kratkotrajno - do četiri nedelje. Osim toga, ne smeju naglo da se obustavlja terapija jer se može javiti sindrom obustave. Na kraju, treba voditi računa o interakciji sa hemikalijama koje unosimo, pre svega alkoholom. To su depresori centralnog nervnog sistema, kao i alkohol, a posledice kombinovanja mogu biti fatalne", navodi dr Stojanović.
Savremena tabletomanija
Za sve veće i češće korišćenje medikamenata u svetu i u Srbiji postoje medicinski i paramedicinski razlozi.
"Čovek u savremenom svetu ne trpi bol zbog čega se prekomerno izdaju analgetici. Zatim, nameće se neki ideal mršavosti, zbog čega se lekovi masovno koriste u lečenju gojaznosti. Osim toga, u nadi da će popraviti svoje opšte zdravstveno stanje ljudi koriste suplemente, odnosno lekove koji se mogu naći i bez recepta", kaže profesor Medicinskog fakulteta. Kada su u pitanju analgetici, situacija je, prema njegovim rečima, jako ozbiljna.
Odgovornost za ovakvu situaciju snose i lekari i pacijenti. Lekari treba da se bave racionalnom farmakoterapijom, a pacijenti da se pridržavaju isključivo saveta lekara. Izvor informacija nikako ne sme biti Internet.
"Moramo se svi naučiti da se drugačije ponašamo. Prekomerna upotreba anksiolitika i antidepresiva je posledica naše nemogućnosti da se sa stresom borimo na neki drugi način. Ne smemo postati narod koji će biti na benzodijazepinima koji će nam otupeti oštricu uma. Izuzetno je važna i edukacija ljudi", zaključuje dr Stojanović.
