Sledeći put kada budete išli u šetnju, možda biste želeli da ubrzate korak kako biste doprineli svom fizičkom, ali i mentalnom zdravlju.

Nova studija, objavljena u časopisu Neurology, sugeriše da starije osobe koje održavaju brz prirodni tempo hodanja u svojim osamdesetim godinama i kasnije mogu imati zdraviji mozak.

Istraživači su analizirali podatke iz pet velikih studija o starenju u kojima je učestvovalo skoro 4.000 starijih osoba prosečne starosti od oko 84 godine, kao i iz dve manje studije odraslih starijih od 80 godina u kojima su korišćeni snimci mozga ili je pregledano moždano tkivo nakon smrti.

Istraživački tim je izdvojio podatke učesnika koje su nazvali „superkretači“ — onih koji su hodali brže od oko 93 odsto svojih vršnjaka na testovima hodanja na vreme. To je odgovaralo brzinama hoda većim ili jednakim 1,5 standardnih devijacija iznad proseka prilagođenog starosti i polu; brzina hodanja ovih „superkretača“ bila je oko 1,29 metara u sekundi (m/s) za muškarce i 1,27 m/s za žene.

Istraživači napominju da hodanje zahteva složenu koordinaciju između mozga, nerava i mišića, što ga čini snažnim opštim indikatorom zdravog starenja.

Hodanje

U poređenju sa svojim vršnjacima koji sporije hodaju, kod „superkretača“ je postojala oko 50 odsto manja verovatnoća da razviju kognitivna oštećenja tokom perioda praćenja koji je trajao od 3,4 do 5,4 godine. Takođe su imali manju stopu učestalosti Alchajmerove bolesti ili druge demencije. Njihovo pamćenje i sposobnosti razmišljanja takođe su se sporije pogoršavali tokom vremena, mereno testovima prisećanja, brzine obrade informacija i mentalne fleksibilnosti.

Snimci mozga pokazali su da su „superkretači“ uglavnom imali veći hipokampus — ključnu regiju mozga za pamćenje. Međutim, u analizama moždanog tkiva nakon smrti, „superkretaci“ i oni koji to nisu bili imali su sličnu količinu promena u mozgu povezanih sa Alchajmerovom bolešću, što sugeriše da „superkretaci“ nisu bili imuni na osnovnu biologiju demencije, već su možda imali otporniji mozak koji je bio sposobniji da dobro funkcioniše uprkos njoj.

Iako studija ukazuje na snažnu povezanost između pokretljivosti i zdravlja mozga, ona ne može dokazati da brže hodanje uzrokuje bolje kognitivno zdravlje, jer je reč o opservacionoj studiji. Međutim, brzina hoda može biti jednostavna i pristupačna mera koja pomaže u identifikovanju starijih osoba sa većim rizikom od kognitivnog pada, što potencijalno omogućava ranije praćenje i intervenciju.

 

Bonus video:

Video