Sa putovanja možemo da donesemo malariju ili krpeljni encefalitis kojeg svakog leta ima u Grčkoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Doktor Marko Veljković, epidemiolog iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" otkrio je za RTS najbolje načine da se zaštitimo i koje su posledice neadekvatnog lečenja.
- Najprije bih istakao da je prvi korak u prevenciji zaraznih bolesti da osoba dobije informaciju o potencijalnim rizicima o zaraznim bolestima u destinaciji u koju putuje. U Institutu za javno zdravlje postoji ambulanta za putnike u međunarodnom saobraćaju gde i naši građani, ali i strani državljani, mogu da dođu ili da se obrate putem telefona i dobiju informacije o potencijalnim rizicima u različitim zemljama sveta u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Pored toga, dobiće preporuku o opštim merama prevencije, ali i specifičnim, kao što je vakcinacija koja se sprovodi svakog dana - kaže dr Veljković.
On dodaje da se obavezna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi kod žute groznice i meningo meningitisa.
- Žuta groznica je virusno oboljenje koje se prenosi ujedom inficiranog komarca i 10 do 15 odsto osoba može da ima tešku kliničku sliku koja može da dovede do smrtnog ishoda. Ova vakcina je obavezna za ulazak u određene zemlje, prvenstveno zemlje Afrike. Prima se jedna doza vakcine, a nakon 10 dana osoba ima doživotni imunitet. Druga bolest je važna za osobe koje odlaze u Saudijsku Arabiju", objašnjava epidemiolog i dodaje:
- Ne manje značajne su preporučene vakcine koje nisu obavezne, a to su vakcina protiv žute groznice za određene zemlje koje ne zahtjevaju ovu vakcinu kao uslov za ulazak u zemlju, virusnog hepatitisa A, trbušnog tifusa, virusnog hepatitisa B. Nakon vakcinacije, dobija se sertifikat i validan je svuda u svetu. Mi vodimo evidenciju, pa u slučaju da osoba izgubi sertifikat, mi ćemo izdati duplikat - objašnjava dr Veljković.
Prema njegovim rečima, važna napomena je da se obrati pažnja na simptome čak i mesec dana nakon putovanja.
- Sve osobe koje putuju u područja gde postoji rizik od malarije, čak i mesec dana nakon putovanja, zbog pojave groznice, drhtavice, povišene temperature, osoba treba da napomene gde je boravila u cilju rane dijagnostike - savetuje dr Veljković i otkriva koje su najčešće infektivne bolesti tokom ljeta.
- Sezona je crevnih zaraznih bolesti, odnosno bakterijskih trovanja hranom. Faktori koji tome pogode su visoka temperatura, čuvanje hrane na neadekvatnoj temperaturi, higijena ruku, konzumacija voća i povrća koje često ne bude dovoljno oprano. Tu su i bolesti koje prenose insekti. To su u našoj zemlji groznica Zapadnog Nila koju prenose komarci i Lajmska bolest koju prenose krpelj - kaže epidemiolog i dodaje:
- Lajmska bolest, ako se ne leči, može da dovede do oštećenja srca, zglobova, centralnog nervnog sistema, a groznica Zapadnog Nila može da dovede do zapaljenja mozga. Mere prevencije su opšte, treba nositi široku odeću, naneti sredstva koja odbijaju insekte, trebalo bi izbegavati boravak napolju u zoru ili sumrak - , kaže dr Marko Veljković.
