Nedavne studije su otkrile da su neke srčane bolesti kod ljudi mlađih od 40 godina u porastu tokom protekle decenije.
Prema dvojici doktora, zapadni način života - koji često uključuje konzumaciju prerađene hrane - podstiče srčana oboljenja. Ipak, nije uvek moguće eliminisati problematičnu hranu, pa su umerenost i kontrola porcija ključni. U razgovoru za Today, dr Šeron Hejs, kardiolog sa sedištem na Klinici za žensko srce u Minesoti, SAD, rekla je: „Ne postoji hrana koja će vam spasiti život.
„I ne postoji nijedna koji će vas ubiti, radi se o ravnoteži. „Dakle, povremeno pita od sira vas neće ubiti, ali zaista je važno šta jedete i koliko jedete. Dr Šeron i kolega Endrju Frimen, koji radi u "National Jewish Health" u Koloradu, SAD, dele neke od namirnica koje pokušavaju da izbegnu, prenosi The Sun.
Prerađeno meso poput kobasica i slanine sadrži mnogo kalorija, zasićenih masti, soli i ima dodane sastojke kao što su nitrati - što je sve loše za vaše srce, objašnjavaju stručnjaci.
2. Čips
Držite se podalje od malih vrećica slanih, hrskavih prerađenih ugljenih hidrata koje možete da pronađete u automatima, savetovali su lekari. „Naša kultura ceni pogodnost, što je odlično, ali praktičnost ne znači da morate da jedete upakovanu prerađenu hranu sa dodatkom šećera i soli“, rekao je dr Endrju. Prema NHS, velika potrošnja soli može da podigne krvni pritisak - a visok krvni pritisak je glavni faktor rizika za srčana oboljenja i moždani udar. „Priroda nam je obezbedila tačno hranu koju treba da jedemo; samo treba da ih pojedemo“, objasnio je doktor. Umesto toga, odlučite se za zdravu prenosivu hranu, poput jabuka, šargarepe i drugog voća i povrća, objasnio je on.
3. Puding
U redu je da ponekad uživate u šećeru, ali svedete potrošnju slatkih poslastica na minimum. Previše šećera može doprineti prekomernom unosu kalorija, što može dovesti do povećanja telesne težine. Prekomerna težina povećava rizik od zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, neki karcinomi i dijabetes tipa 2, objašnjava NHS. Dr Šeron je rekla da uživa najviše jednom nedeljno i da je to uvek mala porcija kako bi ograničila kalorije.
4. Previše proteina
Postali smo prilično opsednuti proteinima - posebno oni koji uživaju u teretani. Nije neuobičajeno da vidite da ljudi uzimaju dva puta više proteina nego što im je potrebno u toku dana, a to opterećuje bubrege i može da izazove više problema u budućnosti", dodao je on. Nedavno istraživanje pokazalo je da su muškarci koji su konzumirali ishranu bogatu proteinima povećali rizik od razvoja srčane insuficijencije za 33 procenta. Drugo pitanje je da proteini iz mesa često sadrže mnogo zasićenih masti, što može da poveća nivo holesterola, upozorava Američko udruženje za srce. Zato ne preterujte i odlučite se za biljne proteine, savetovala su oba doktora. Većini odraslih je potrebno oko 0,75 g proteina po kilogramu telesne težine dnevno (za prosečnu ženu to je 45 g, odnosno 55 g za muškarce). To je otprilike dve porcije mesa, ribe, orašastih plodova ili tofua dnevno.
5. Energetska pića
Dr Endrju je rekao da izbegava energetska pića po svaku cenu. Studije su otkrile da kombinacija šećera i kofeina u napitcima može da izaove probleme poput visokog krvnog pritiska ili aritmija. To ne znači da treba da preskočite kofein, rekao je stručnjak. Sasvim je zdravo svaki dan piti čaj ili kafu u umerenim količinama. Druga istraživanja sugerišu da dve šoljice kafe dnevno mogu da smanje rizik od dijabetesa tipa 2.
6. Kokosovo ulje
Mnogi ljudi pogrešno misle da je kokosovo ulje alternativa zdravim mastima, kada zapravo sadrži više zasićenih masti od svinjske masti.
Takođe se koristi u studijama na miševima i pacovima da oponaša blokade holesterola u arterijama, poznate kao ateroskleroza. Dr Endrju predlaže ljudima da ga koriste kao hidratantnu kremu, ali da ga drže podalje od kuhinje.
