Da li PLAČU samo DOBRI ljudi i koliko puta više ŽENE to rade od MUŠKARACA? Nauka je KONAČNO dala odgovore

Ljudi plaču od pamtiveka i u životu "isplaču“ između 70 i 100 litara suza, ali taj fenomen još se ne istražuje dovoljno. Nedavna studija je otkrila da je "iznenađujuće mali broj naučnika i lekara zainteresovan za tu temu“, a istraživanja o "emotivnom plakanju tek su u začecima".

Jedan od autora studije, Ad Vingerhoets, sumnja da su razlog tome iskrivljene pretpostavke koje ljudi imaju o suzama i plakanju.

- Suze se često tumače kao pokazatelj tuge. Ali suze ne sadrže samo informacije o tome kako se trenutno osećamo, one mnogo govore i o tome kakvi smo ljudi - kaže holandski psiholog koji zadnjih 20 godina traži odgovor na pitanje zašto ljudi plaču?

Ljudi jedini plaču

Ljudska vrsta jedina je koja plače zbog intenzivnih emocija. Osim emotivnih suza, postoje još dve vrste: "refleksne“, koje uzrokuje neki spoljni nadražaj poput sečenja luka, i "bazalne“ suze kojima čistimo i vlažimo oči.

Sve tri vrste sastoje se od vode, elektrolita i proteina, ali u različitim razmerama. Recimo, emotivne suze imaju više proteina i serotonina od refleksnih.

Jedan od mogućih razloga zašto ljudi plaču je manipulacija. Britanski istraživači su u studiji iz 2007. godine naveli da se bebe stare šest meseci koriste plačem kao taktikom ne bi li privukle pažnju roditelja. Prema Vingorhoetsu, u toj fazi života može se pronaći moguće evolucijsko objašnjenje za emotivno plakanje.

Međutim, ljudi plaču i u odrasloj dobi, kad nisu više bespomoćni. A postoje i razlike u učestalosti plakanja muškaraca i žena. Muškarci plaču između 6 i 17 puta godišnje, a žene pet puta više, prema podacima Nemačkog udruženja oftalmologa.

Te razlike izlaze na videlo tek nakon 13. godine, pre toga devojčice i dečaci plaču podjednako i zbog istih razloga. Vingerhoets dodaje da isti problemi uzrokuju "teške“ suze kod oba pola, a to su tuga, nostalgija za domom i ljubavni jadi.

Društveni pritisci

Međutim, veća je verovatnoća da će žene zaplakati u svakodnevnim situacijama, kad su suočene s kritikom ili konfliktom. To može ukazati na to da će žene reagovati na osećaj bespomoćnosti, dok muškarci izbegavaju takve situacije.

Ali ne smeju se izostaviti razni društveni pritisci jer je manje prihvatljivo da dečak plače.

Vingerhoets ne veruje u objašnjenja koja govore da ljudi plaču kako bi se bolje osećali. Postoje istraživanja koja su pokazala da depresivne osobe ne osećaju nikakvo olakšanje nakon plakanja. Suze nam neće biti od pomoći ni kad se moramo nositi s traumatičnim događajima na koje nismo mogli da utičemo, poput smrti voljene osobe.

Ali je istina da suze signaliziraju nečije emotivno stanje prema spoljnom svetu.

- Naravno da ćemo se bolje osećati kad dobijemo emotivnu podršku osoba koje nas okružuju - kaže Vingerhoets.

On ne veruje da potiskivanje plača šteti zdravlju, osim ako se radi o slučajevima šireg potiskivanja emocija što ukazuje na veće probleme ličnosti.

Plaču samo dobri ljudi?

Zapravo, ako uporedimo osobe koje retko plaču i one koje to čine često, ne vide se razlike u njihovoj opštoj dobrobiti.

Ljudi koji češće plaču ostavljaju utisak da su empatičniji i češće dobijaju podršku okoline. Vingerhoetsu je to deo odgovora na pitanje zašto ljudi plaču.

- Suze stvaraju društvenu sponu među ljudima - kaže.

On želi podrobnije da istraži karakteristike onih koji češće plaču jer su dosadašnja istraživanja fokusirana na to kako ih mi percipiramo. Uz njih često vežemo prideve kao što su drag, iskren i pouzdan, ali to ne mora da bude tačno.

- Stari Grci su znali da kažu da samo dobri ljudi plaču, ali pitam se ima li u tome i zrno istine - rekao je na kraju Vingerhoets.