Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu pokrenula je novu liniju za pružanje psihološke podrške ženama pre, u toku i nakon porođaja.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Direktorka Klinike dr Ivana Stašević Karličić za portal Espreso rekla je da besplatni Nacionalni servis za mentalno zdravlje 0800-309-309, koji Ministarstvo zdravlja pokreće u saradnji sa Klinikom za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“‚ radi 24 časa dnevno, 365 dana u godini.
- Pored već postojećih opcija - Nacionalne linije za prevenciju samoubistva, Nacionalne linije za pružanje psihosocijalne podrške u uslovima epidemije, Linije za mlade, otvorena je i nova, opcija 4 - Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon porođaja. Linija je počela sa radom 10. oktobra ove godine, kada smo nizom javno-zdravstvenih aktivnosti, u saradnji sa resornim ministrom, obeležili Svetski dan mentalnog zdravlja. Ideja za otvaranje nove opcije nastala je kao posledica praktičnog iskustva u radu na Nacionalnom servisu za mentalano zdravlje, gde smo na Nacionalnoj liniji za pružanje psihosocijalne podrške u uslovima epidemije imali veći broj poziva upravo žena iz ove vulnerabilne kategorije. Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ već godinama unazad ostvaruje saradnju sa nevladinim sektorom, pa tako i sa udruženjem „Šansa za roditeljstvo“, gde naši stručnjaci pružaju psihoterapijsku podršku parovima koji su u procesu asistirane oplodnje, navodi dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike.
Direktorka navodi i da su do sada na ovoj liniji imali oko stotinu poziva, što je u proseku oko desetak poziva u toku dana.
- Imali smo pozive žena koje se pripremaju za asistiranu oplodnju i koje su duže vreme u ovom procesu, suočene sa neuspesima i neobrađenim gubicima, koje ispoljavaju neke od simptoma iz anksiozno-depresivnog spektra. Teškoće u ostvarivanju u ulozi roditelja često su praćene raznim emocionalnim posledicama poput tuge, besa, anksioznosti, bračnih problema, seksualne disfunkcije, socijalne izolacije, stigme, sniženog samopoštovanja i samooptuživanja. Trudnice, pak, uglavnom pitaju o procesu vakcinacije, odnosno, kada je najbolje vreme da se vakcinišu. Međutim, one imaju i razne brige oko zdravlja deteta ili potencijalnih teškoća tokom samog porođaja. Porodilje su u procesu prilagođavanja na potpuno nov način svakodnevnog funkcionisanja i često nesigurne u novoj životnoj ulozi. Navedeno se često odražava na promenjen ritam budnost-spavanje, pojačanu nervozu ili zabrinutost, ili doživljaj nedovoljne podrške od strane partnera. Doživljaj da ne mogu u potpunosti da odgovore na nove zahteve, pojava umora, nedostatka motivacije i slično, vode ih u lična preispitivanja i sumnje u to da li su dovoljno dobre majke, kaže za Espreso dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Najtraženije ostrvo na afričkom Mediteranu! 9 ili 10 noćenja po ceni 6 ili 7 noćenja!
Najpopularnija banja u Srbiji krcata za Uskrs
Spinback ti donosi besplatne spinove svakog dana!
Restoran sa najlepšom baštom u Beogradu
