Kada duša pati, telo reaguje: Ovi su SIMPTOMI anksioznosti koje ne treba da ignorišemo

Kamran Bed, kvalifikovani praktičar mentalnog zdravlja, otkriva fizičke simptome anksioznosti koje često nismo u stanju da povežemo sa psihičkim stanjem.

1. Režim zamrzavanja

Kada neka situacija uzrokuje da se osećate anksiozno, prilično često telo može da pređe u „režim zamrzavanja“. „Kada se to dogodi, ramena se mogu podići, mišići lica i vilice se mogu zategnuti i ponekad se možete osećati ukočeno“, objašnjava Kamran. „Neki ljudi mogu odjednom da se osećaju zategnuto i napeto i može delovati da ne možete da pomerite svoje telo. Kako biste ovo prevazišli, on predlaže svakodnevnu laganu šetnju ili aktivnost poput joge.

2. Dezorijentacija

Anksioznost može da prouzrokuje da se osoba oseća dezorjentisano u prostoru.
„Ovo može da poveća anksioznost, pa čak i paniku, a ako se ne reši, moglo bi da potraje“, upozorava Kamran.  Predlaže da se u tim trenucima fokusirate na svoja stopala kako biste vratili ravnotežu i osećaj prostora u kome se nalazite.

3. Otežano disanje

Nekim ljudima je teško da dišu kada su uznemireni - njihov dah može da postane kratak i ubrzan. „Ovo ne treba zanemariti jer nije dobro za telo, jer biste mogli da završite sa hiperventilacijom što bi moglo da dovede do napada panike“, objašnjava Kamran. Ključ za brzo poboljšanje osećaja je „aktivno disanje“, kaže stručnjak. Ovo uključuje polagane, duge duboke udisaje kroz nos i usporavanje izdisanja kroz usta kao da duvate sveću. „Aktivno i svesno disanje može pomoći da se smiri simpatički nervni sistem koji je možda prešao u režim borbe ili bekstva kada je uznemiren. „Sa deset do 15 sporih udisaja možete prilično brzo smanjiti svoju anksioznost“, kaže on.

4. Znojenje tela

Nekontrolisano znojenje je normalna reakcija na anksioznost ili stres. Bilo da se radi o dlanovima, pazuhu ili čelu, sve je to potencijalno neprijatno. „Znojenje ne treba zanemariti jer je jasan znak da telo prelazi u režim borbe“, kaže stručnjak. „Ključ je da ostanete mirni, posebno sa svojim mislima. 

5. Problemi sa spavanjem

 Uznemiren um može da utiče na brzinu kojom tonete u san. Kamran je rekao da, ako se ignoriše, ova poteškoća u spavanju lako može postati uobičajen obrazac. "Tokom dugog vremenskog perioda, loš san zbog anksioznosti može izazvati nedostatak koncentracije, umor, pa čak i probleme sa varenjem", kaže on. „Jedan od ključnih načina da pomognete svom umu da se smiri kada odete na spavanje jeste da zamislite svoj um potpuno „crnim“. „Baš kao što biste isključili napajanje na telefonu ili TV-u“, kaže on. "Ovo će vam pomoći da smanjite mentalnu aktivnost vaših misli da biste se onda opustili i lakše spavali.