Visok holesterol ili visok krvni pritisak možda neće izazvati probleme godinama dok neko ne doživi srčani ili moždani udar. Mnoge od najozbiljnijih hroničnih bolesti lekari mogu kontrolisati u korenu ako se uhvate dovoljno rano, kaže dr Dženifer Kvan, porodični lekar u Burlingtonu.
Zbog toga bi trebalo da zakažete kasni pregled kod svog porodičnog lekara čak i ako nemate posebne sumnje u svoje zdravlje. Evo nekih osnovnih rutinskih, ali potencijalno spasonosnih testova i pregleda koje bi trebalo da zakažete.
1. Papa test
Redovni ginekološki pregledi i Papa testovi pomažu u ranom otkrivanju raka grlića materice. "Rak grlića materice možda neće izazvati nikakve simptome do kasnijih faza, što otežava otkrivanje čak i bez Papa testa", kaže Kvan. Kanadsko udruženje akušera i ginekologa preporučuje Papa test svake tri godine počevši od 21. godine ili početka seksualne aktivnosti. Postoje situacije u kojima su potrebni češći pregledi, na primer kada se pojave abnormalne ćelije, a lekar može preporučiti pregled svake dve godine.
Polno prenosive infekcije su takođe u porastu, a Papa testovi mogu pomoći u otkrivanju nekih od njih. Neki od najčešćih, kao što su hlamidija i gonoreja, često nemaju simptome. Kanadska agencija za javno zdravlje preporučuje skrining na hlamidiju kod trudnica, godišnji skrining seksualno aktivnih žena mlađih od 25 godina i ciljani skrining za one starije od 25 godina koji su u riziku, što bi uključivalo nekoga sa prethodnom seksualno prenosivom infekcijom. Ovi testovi se često mogu uraditi istovremeno sa Papa testom, iako je test krvi potreban za skrining na HIV, sifilis i hepatitis B i C.
2. Proverite svoj krvni pritisak
Hipertension Canada preporučuje godišnje merenje krvnog pritiska za sve odrasle osobe jer je hipertenzija glavni faktor rizika za moždani udar. Generalno, očitavanje od 135/85 ili više se smatra visokim rizikom, iako bi neko sa dijabetesom trebao imati manje od 130/80. Krvni pritisak se obično proverava na godišnjem sistematskom pregledu, ali ako vam je krvni pritisak previsok ili prenizak, obavezno se konsultujte sa specijalistom.
3. Proverite kako stojite sa vakcinama
Pored vakcine protiv COVID-19, razgovarajte sa porodičnim lekarom o tome koje vakcine će vam možda biti potrebne. U Kanadi se vakcina protiv tetanusa preporučuje svakih 10 godina, a HPV vakcinacija preporučuje se ženama mlađim od 45 godina. I ne zaboravite na godišnju vakcinu protiv gripa. Ako razmišljate o putovanju u druge zemlje, možda će vam biti neophodne vakcine protiv hepatitisa A ili B, žute groznice ili tifusa.
4. Proverite nivo holesterola
Jedini način da saznate da li imate visok holesterol, koji vas stavlja u povećan rizik od srčanog i moždanog udara, jeste test krvi. Kanadska fondacija za srce i moždani udar preporučuje redovno testiranje holesterola nakon 50 godina ili nakon menopauze za žene, ili ranije ako imate srčane bolesti, dijabetes ili visok krvni pritisak, ili ako imate druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti. Vaš porodični lekar može da razgovara o vašem riziku i da li je potrebno da se testirate na sledećem medicinskom pregledu. Vaš lekar opšte prakse može takođe preporučiti skrining za dijabetes tipa 2 ako ste stariji od 40 godina ili imate visok rizik od razvoja bolesti. Faktori rizika uključuju srodnike u prvom stepenu sa dijabetesom tipa 2, koji pripadaju populaciji visokog rizika ili pridruženu bolest, kao što je sindrom policističnih jajnika.
5. Raspitajte se o kolonoskopiji
Preporučuje se skrining raka debelog creva, obično počevši od 50 godina, kaže Kvan. Vaš porodični lekar će Vam omogućiti da dobijete kućni alat za pregled koji se zove fekalni imunohemijski test, tzv FIT komplet, koji otkriva tragove krvi u stolici. Rezultati kućnog testa ili faktori visokog rizika kao što je porodična istorija raka debelog creva ili polipa, utvrdiće da li je potrebna kolonoskopija. Pregled stolice kod kuće se generalno preporučuje svake dve godine.
6. Idite na mamograf
"Canadian Cancer Societi" preporučuje mamografiju u dobi od 50 do 74 godine, ali standardi skrininga variraju. „Ako primetite promene na dojkama, kao što su kvržice, promene na koži, bol, iscedak iz bradavica ili krvarenje, trebalo bi da odmah pozovete svog lekara i ne čekate na mamografiju“, savetovao je Kvan.
BONUS VIDEO
