Pre Kovida-19, Suzan Kemp je živela aktivnim društvenim životom, od obedovanja u restoranima sa partnerom i rođacima, do odlazaka na sastanke književnog kluba s prijateljima.
Od aprila, samo je pet puta izašla iz stana u Stokholmu, nakon što je osetila žestok nalet društvene anksioznosti i opsesivno-kompulzivnog ponašanja podstaknutog germofobijom (ili mizofobijom - iracionalni strah od bakterija i zaraze).
- Kao da sam zbog tog dodatnog stresa prešla prelomnu tačku, koju sam dotad uspešnije kontrolisala - kaže Kemp, koja radi kao kopirajter i studira.
Počela je da se grozi javnog prevoza, sve više obraća pažnju na čistoću pribora za jelo i čaša, i prikazi ćelija korona virusa je uznemiruju.
- Osnovni simptom je plač. Najčešće se osećam kao da ću umreti a zatim se rasplačem, i to tako da me posle bole pluća i celo telo - kaže ona.
Uz to treba dodati i snažno razočaranje zbog toga što je „nazadovala", kao i strah da će joj trebati godine da se vrati na staro kada je reč o kontrolisanju OKP-a.
Iako su mnogi od nas postali malo napetiji tokom Kovida-19, Suzanina iskustva ukazuju na to da je kod nekih ljudi pandemija pokrenula ili uvećala mnogo ozbiljnije probleme s mentalnim zdravljem.
Psiholozi, stoga, sve više strahuju da bi ti problemi mogli da potraju.
Stiven Tejlor, autor knjige "Psihologija pandemije" i profesor psihijatrije na Univerzitetu Britanske Kolumbije, tvrdi da se „za nesrećnu manjinu, možda 10 do 15 odsto ljudi, život neće vratiti u normalu", i to zbog uticaja pandemije na njihovo mentalno zdravlje.
Australijski institut Blek dog, vodeća nezavisna organizacija za istraživanje mentalnog zdravlja, takođe je iznela zabrinutost zbog „značajne manjine koja će ostati pogođena dugotrajnom anksioznošću".
U Ujedinjenom Kraljevstvu, grupa vodećih stručnjaka za javno zdravlje nedavno je u časopisu Britiš medikal džornal (British Medical Journal) iznela upozorenje da će „udar pandemije na mentalno zdravlje verovatno trajati mnogo duže nego njen udar na fizičko zdravlje".
Otpornost i nada
Uprkos trenutnoj brizi zbog dugačkog „talasa" smetnji po mentalno zdravlje uzrokovanih udarom Kovida-19, psihijatri tvrde da je važno uvideti da postoje i neki pozitivni zaključci.
Tejlor tvrdi da je pandemija, iako će značajna manjina osetiti dugoročne posledice, ukazala i na visok nivo otpornosti kod šireg stanovništva, kao i na ljudsku sposobnost da se povrati posle katastrofe.
- Kao narod, treba da postanemo svesni nekih stvari. Ne treba da se krećemo bez maski, da idemo na događaje gde ima previše ljudi. Ali svakako treba da šetamo u prirodi, da ne ostajemo u četiri zida u stanu. To je dodatno frustrirajuće - rekla je Suzan Kemp
