Zdrav način života, uključujući uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost, značajno smanjuje rizik od njihovog nastanka. Među modelima ishrane za koje je dokazano da sprečavaju kardiovaskularne bolesti izdvajaju se mediteranska, DASH i vegetarijanska ishrana.
Kardiovaskularne bolesti
Ova grupa uključuje, između ostalih ishemijska bolest srca, moždani udar ili ateroskleroza.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Faktori rizika za njihovu pojavu su:
- hipertenzija,
- dijabetes tipa 2
- prekomerna težina i gojaznost,
- dislipidemija,
- pije alkohol,
- pušenje,
- nedostatak fizičke aktivnosti,
- greške u ishrani.
Ishrana ima ne samo direktan već i indirektan uticaj na rizik od kardiovaskularnih bolesti. Može da spreči dijabetes tipa 2, doprinese snižavanju krvnog pritiska ili gubitku težine, što se prevodi u poboljšane zdravstvene parametre i na taj način pomaže u suzbijanju kardiovaskularnih bolesti.
Mediteranska dijeta
- Maslinovo ulje je glavni izvor masti u ishrani.
- Osnovni izvor proteina su mlečni proizvodi koji imaju malo masti.
- Jelovnik je prepun povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova.
- Proizvodi od žitarica su u potpunosti mleveni.
- Hrana koju jedete je sveža i neprerađena.
- Masna morska riba je uključena u meni 1-2 puta nedeljno.
- Potrošnja mesa je ograničena (naročito crvenog i prerađenog mesa).
Umerena količina vina u kombinaciji sa obrokom može biti deo ishrane, ali treba naglasiti da je osnovno piće voda.
Slatkiši se mogu jesti samo povremeno.
Studija sedam zemalja pokazala je da mediteranska dijeta:
- smanjuje ukupnu smrtnost od različitih uzroka za 9%,
- smanjuje smrtnost od kardiovaskularnih bolesti takođe za 9%,
- smanjuje broj novih slučajeva raka i smrtnih slučajeva zbog njih za 6% (A. Menotti et al. 2015).
U kontekstu kardiovaskularnih bolesti, prednosti ovog modela ishrane uglavnom su posledica smanjenja potrošnje zasićenih i transmasnih kiselina i povećanja snabdevanja nezasićenim masnim kiselinama. Promoviše poboljšanje lipidnog profila smanjenjem koncentracije ukupnog holesterola, LDL holesterola i povećanjem koncentracije HDL frakcije. Snabdevanje nezasićenim masnim kiselinama i vitaminima antioksidansima, kojih ima u mediteranskoj ishrani, neophodno je za prevenciju ishemijske bolesti srca.
Smatra se da je mediteranska dijeta najproučavaniji model ishrane za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Sastojci uključeni u jelovnik smanjuju rizik od njihovog nastanka utičući na mehanizme odgovorne za regulaciju krvnog pritiska, lipidnog profila, koncentracije glukoze i BMI. Isti sastojci takođe imaju antioksidativni i antiinflamatorni efekat, što se prevodi u opšte poboljšanje zdravlja (D. Vasiluk et al. 2020).
DASH dijeta
Svrha DASH dijete je, između ostalog, prevencija arterijske hipertenzije.
- Osnova je da se ograniči unos natrijuma, poželjno na 1500 mg dnevno, što je oko ⅔ kašičice kuhinjske soli (ovo se odnosi i na so koja se dodaje u obroke i koja se već nalazi u konzumiranim proizvodima).
- Količina masti varira oko 27% energetske vrednosti ishrane, a osnovu čine biljne masti.
- Glavni izvor proteina (i kalcijuma u isto vreme) su posni mlečni proizvodi bez masti.
- Potrošnja mesa je ograničena na 1-2 porcije nedeljno (perad, riba, morski plodovi).
- Iako je ova dijeta bogata povrćem i voćem, ove namirnice treba da sadrže malo natrijuma. Povrće sa niskim sadržajem natrijuma uključuje: patlidžan, tikvice, zeleni grašak, klice mung pasulja, bundevu, luk, sočivo, cikoriju, praziluk, krompir, pasulj, kineski kupus, paradajz. Među voćem su: banana, ananas, lubenica, borovnice, crne i crvene ribizle, šljive, breskve, kajsije, nektarine, pomorandže, mandarine, kivi, šumske jagode, jagode, jabuke i kruške.
- Glavni izvor energije i dijetetskih vlakana su žitarice od celog zrna.
- DASH dijeta je bogata orasima i bademima.
- Značajno je smanjena potrošnja jednostavnih šećera (slatkiši, zaslađena pića).
- Osnova su neprerađeni proizvodi (prerađeni proizvodi, kao što su feta sir, čips, štapići, kabanos kobasice ili kečap, sadrže velike količine natrijuma).
- Sol se zamenjuje biljem, začinima, sokom od agruma ili kiselim dodacima, na primer vinskim sirćetom.
- Dokazano je da upotreba dijete slične DASH dijeti može značajno zaštititi od kardiovaskularnih bolesti (za 20%), koronarne bolesti (za 21%), moždanog udara (za 19%) i srčane insuficijencije (za čak 20%). 29%) (A. Salehi-Abargouei et al. 2013).
Vegetarijanska ishrana
Vegetarijanska ishrana se sastoji u namernom ograničavanju ili isključivanju proizvoda životinjskog porekla. Postoji mnogo njegovih varijanti, uključujući:
- lakto-ovo-vegetarijanstvo (odricanje od mesa, ribe, želatina, dozvoljeno konzumiranje mleka i jaja),
- lakto-vegetarijanstvo (odricanje od mesa, ribe, želatina i jaja, dozvoljava konzumaciju mlečnih proizvoda),
- ovo-vegetarijanstvo (odricanje od mesa, ribe, želatina, mlečnih proizvoda, dozvoljeno je jesti jaja),
- pesco-vegetarijanstvo (omogućava konzumaciju ribe i morskih plodova),
- semivegetarijanstvo (obično isključuje crveno meso, ali dozvoljava druge životinjske proizvode).
Zajednička karakteristika dobro vođene vegetarijanske ishrane (bez obzira na vrstu) je upotreba neprerađenih proizvoda, nezasićenih masnih kiselina, velika količina povrća i voća, orašastih plodova, mahunarki i celih žitarica.
