Snažan imuni sistem je ono što nam pomaže da se odupremo virusima. Tu na scenu stupa vitamin C koji aktivira odbranu tela, čini krvne sudove elastičnijim, podržava hematopoezu i pruža otpor stresu.
Prvo da vidimo u kojoj se to hrani nalazi najviše vitamina C...
Askorbinska kiselina ili vitamin C naš je glavni pomagač u borbi protiv virusa, on aktivira odbranu tela, čini krvne sudove elastičnijim, podržava hematopoezu (formiranje krvnih ćelijskih komponenti) i pruža otpornost na stres. Takođe je neophodan za sintezu fagocita - posebnih ćelija koje uništavaju patogene mikroorganizme. Dnevna potreba za vitaminom C je 90 mg.
Šampioni u bogatstvu vitaminom C među agrumima su pomorandža i grejp. Da biste dobili optimalnu dnevnu dozu ovog nutrijenta, dovoljno je piti 150-200 ml sveže ceđenog soka.
Najzdraviji sok je od pulpe
Kada iscedimo sok od svežeg voća, ne dobijamo sva korisna vlakna u dobijenom napitku, ona ostaju u pulpi. Zato je najkorisniji sok od citrusa sa pulpom. Dijetetska vlakna u kombinaciji sa organskim kiselinama nežno stimulišu izlučivanje žuči, pokretljivost creva, ali i poboljšavaju stanje mikrobiote koja je uključena u sintezu određenih vitamina i podršku imunološkom sistemu. Pored toga, vlakna doprinose gubitku kilograma. Odrasloj osobi je potrebno 25-30 grama vlakana dnevno. A najviše ih imaju mandarina i limun.
Sok grejpa sa pulpom pomaže u smanjenju apetita i poboljšanju varenja zahvaljujući biljnim enzimima, a takođe ima antioksidativni efekat, jača kapilare i poboljšava kognitivne funkcije. Ovaj sok se ne preporučuje osobama koje su na terapiji lekovima, jer doprinosi povećanju njihove koncentracije u krvi, pa se javlja rizik od predoziranja.
Korist u kori
Mnogi obično uklanjaju koru sa citrusnog voća, čime se lišavaju korisnih supstanci koje ona sadrži. Na primer, flavonoid hesperidin iz belog unutrašnjeg sloja kore štiti fetus, a pomaže u poboljšanju cirkulacije i smanjenju rizika od vaskularnih bolesti. Kore citrusa sadrže i fitoncide - prirodne antibiotike, komponente prirodnog biljnog imuniteta. Udisanje ovih isparljivih jedinjenja ima baktericidno, antiinflamatorno i antiseptično dejstvo na sluznicu, poboljšava mikrofloru gornjih disajnih puteva i povećava lokalni imunitet.
Stoga svoj imunološki sistem možete učiniti mnogo korisnijim ako jednom dnevno pijete čaj sa kriškom limuna ili limete kojima nije uklonjena kora. Čaj sa narandžinom korom je izuzetno ukusan, a nije slučajno što se esencijalna ulja koja se dobijaju od kore citrusa naširoko koriste u aromaterapiji za nervnu napetost i nesanicu, a sada i kao pomoć kod povratka čula mirisa nakon infekcije korona virusom.
Mandarine prednjače
U citrusnom voću ima dosta minerala važnih za srce, kalijuma i magnezijuma. A mandarine su vodeće u sadržaju elemenata kao što su kobalt i molibden. Kobalt je deo vitamina B12 i uključen je u hematopoezu, funkcije nervnog sistema i jetre i enzimske reakcije. 100 g mandarina sadrži 141 odsto dnevne vrednosti kobalta. Molibden aktivira anaboličke procese u telu, pojačava efekat antioksidanata sadržanih u mandarinama, uključujući vitamin C. Nedostatak molibdena slabi imuni sistem Inače, njegov sadržaj u 100 g mandarina je 90 odsto dnevne potrebe.
Kada piti citrusne sokove?
Ne mogu svi da piju sok na prazan stomak. Voćne kiseline i šećeri u njima mogu da iritiraju gastrointestinalnu sluznicu i povećaju nivo šećera u krvi, pa se ne preporučuju kod bolesti i digestivnog trakta i dijabetesa.
Da bi se smanjila kiselost i šećer, sokovi se mogu razblažiti vodom za piće u razmeri 2: 1.
Sok treba piti odmah nakon ceđenja, jer se brojni vitamini uništavaju pod uticajem svetlosti, kiseonika, ekstremnih temperatura, ceđenja, ali i čuvanja.
Posle čaše soka trebalo bi isprati usta vodom da voćne kiseline ne bi pokvarile gleđ zubima.
Sveže veđeni sokovi se ne preporučuju kod alergija, pogoršanja gastrointestinalnih bolesti i šećerne bolesti. Osobama koje pate od ovih tegoba preporučuje se da uzimaju citruse u izvornom obliku.
