Cijanoza je simptom srčanih bolesti
Najčešći simptom kardiovaskularnih bolesti je cijanoza , odnosno ljubičasto-plava promena boje kože i sluzokože (posebno usana i jezika) kao rezultat smanjenja zasićenosti arterijskog hemoglobina kiseonikom. Javlja se kada se udarni volumen srca smanji, na primer kod kardiogenog šoka, insuficijencije leve komore, arterijske embolije i venske tromboze. Cijanoza takođe može ukazivati na defekt u interventrikularnom ili atrijalnom septumu, ili na uporni Botalov kanal.
Kod nekih ljudi, udovi su takođe pogođeni cijanozom. Prsti na rukama i nogama su tada hladni i plavi, što može biti praćeno otokom i prekomernim znojenjem. Karakteristično je da se cijanoza obično povećava sa izlaganjem hladnoći i smanjuje se kada se ud zagreje.
Paukove vene
Još jedan kožni simptom koji može ukazivati na probleme sa cirkulatornim sistemom su telangiektazije, tzv. paukove vene, odnosno proširene linije prečnika manje od 1 mm. Često su praćene pojavom proširenih vena , odnosno plavičastih, proširenih vena ispod kože prečnika od 1 do 3 mm. Oni ukazuju na hroničnu vensku insuficijenciju. Proširene vene se obično pojavljuju na nogama. Najčešće su praćeni svrabom.
Gubitak dlaka na noga,a i promene na noktima su karakterističan simptom arterijske ishemije udova. Pored toga, često se javljaju čirevi koji ne zarastu, posebno na mestima sa najlošijim krvotokom (peta, prsti na nogama). Oni se formiraju čak i pod uticajem lakših povreda.
Simptomi embolije na koži
Cijanoza, čirevi na koži, ekhimoza i bolne crvene kvržice su simptomi embolije holesterola. Najčešće promene se javljaju na obe strane stopala i potkolenice, ali mogu da zahvate i butine, zadnjicu i leđa. Manje su uobičajene na gornjim udovima. Embolija holesterola može biti dokazana na snovu prstiju. Međutim, treba imati na umu da sindrom plavog prsta može ukazivati i na nekrozu u toku tromboembolijskog vaskulitisa. Bolest je uvek povezana sa pušenjem, a lezije pogađaju prste na rukama i nogama.
Ostali kožni simptomi koji ukazuju na kardiovaskularne bolesti uključuju male linearne ekhimoze. Obično se pojavljuju na udovima i sluzokoži. Mogu se nalaziti i ispod noktiju (tzv. simptom ivera). Javljaju se u toku infektivnog endokarditisa , ali nisu tako karakteristične za bolest kao bolne ljubičaste kvržice na vrhovima prstiju. Infektivni endokarditis takođe može izazvati bezbolne crvene mrlje na dlanovima i tabanima.
Bezbolno oticanje, koje najčešće zahvata lice, udove i zglobove, može biti povezano sa primenom kardiovaskularnih lekova. U takvoj situaciji vredi konsultovati lekara.
Crvenilo kože može biti praćeno insuficijencijom aortnog ventila . Međutim, kada dođe do tamnocrvene promene boje lica, šaka, stopala i ušnih školjki, moraju se uzeti u obzir cijanotične srčane mane. Može se javiti i plavičastocrvena promena boje distalnih delova šaka ili bolno crvenilo ekstremiteta.
Edem kao simptom bolesti srca
Edem je važan simptom koji ne treba potcenjivati . Ako zahvate oba donja ekstremiteta, najčešće ukazuju na srčanu insuficijenciju. Često ih prati bledilo, cijanoza, žutilo slojeva kože i suva koža sa trofičnim promenama i obeležjima hemoragijske dijateze.
Ako, međutim, zahvate samo jedan ekstremitet, onda je veća verovatnoća da ih uzrokuju bolesti venskog ili limfnog sistema. Edem se javlja i kod hronične venske insuficijencije, duboke venske tromboze i limfne insuficijencije.
Otekline, obično simetrične, prvo se javljaju u najnižim predelima i pojačavaju se u popodnevnim i večernjim satima.
Drugi simptomi srčanih bolesti na koži
Prekomerno znojenje i laki zamor takođe mogu biti dokaz kardiovaskularne bolesti. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se što pre svom lekaru opšte prakse ili kardiologu, koji će uraditi neophodne preglede, a ako se bolest potvrdi, biće sprovedeno odgovarajuće lečenje.
Takođe je vredno voditi računa o primarnoj prevenciji i otklanjanju najvažnijih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. To uključuje: hiperlipidemiju (povećan nivo holesterola i triglicerida), dijabetes , gojaznost i pušenje. Odgovarajuća, uravnotežena ishrana i redovna vežba takođe su korisni u brizi za srce, prenosi Onet.
BONUS VIDEO
