Degustacija vina, prema nekim istraživanjima može biti plodonosnije za vaš mozak od rešavanja ukrštenice ili složenih matematičkih problema.
Ipak, pre nego što donesete odluku da ćete se večeras obeznaniti od nekoliko flaša vina, moramo da naglasimo da ovo ne podrazumeva nekontrolisano opijanje, iako nije precizirano koliko se u ovom poduhvatu količinski može uneti alkohola u organizam.
Uzimajući u obzir da je mozak neverovatno složen organ u našem telu i kontroliše sve što vidimo, čujemo, osećamo, probamo i radimo, sasvim je logično da će aktivnosti , poput rešavanja matematičkih zadataka, aktivirati određene aspekte mozga.
Aktivnost poput slušanja klasične muzike može da aktivira druga područja.
Kada je u pitanju degustacija vina, potrebno je da se izvodi na specifičan način, kako bi to rezultiralo pojedine delove mozga i unapredilo njegove funkcije.
Kada kažemo degustacija, to bukvalno znači deguistacija. Radi se o tome da se usredsredite na ono što vidite, čujete i osećate.
Takođe se radi o tome da čitav proces uključuje definisanje ukusa koji ste osetili na početku u sredini i na kraju. Dakle, kada pravilno degustirate vino, obraćate pažnju na to kako se ukus vina menja od gutljaja do gutljaja. Vi zatim aktivno pokušavate da opišete drugim ljudima šta je to što ste probali i koje arome dominiraju.
- Ovo aktivira više senzornih i motoričkih sistema, kao i centralne konceptualne sisteme za pamćenje — i sisteme za emocije i zadovoljstvo“, objasnio je neurolog Gordon Šepard.
Važan aspekt za razumevanje kako degustacija vina može da bude tako dobra aktivnost za mozak je razumevanje kako opažamo ukus. Ovo je samo po sebi zbunjujuće. Vidite, stvari kao što su boja, osećaj i ukus zapravo ne postoje - naš mozak ih stvara. Sve je u našem čulnom svetu (vid, sluh, osećaj, ukus, miris) i rezultat je senzorne obrade koja se dešava u mozgu.
