Poznato je da faktori poput ishrane, fizičkih aktivnosti i posebno regulacije krvnog pritiska mogu značajno uticati na očuvanje zdravlja mozga ili, suprotno, ubrzati njegovo propadanje.
Dok se klinička praksa tradicionalno usmeravala na prosečne vrednosti visokog krvnog pritiska kao ključni faktor rizika, nova studija Univerziteta Južne Kalifornije (USC) baca svetlo na do sad zanemaren, ali potencijalno presudan aspekt.
Kako prenosi Fox News, istraživanje pokazuje da je varijabilnost krvnog pritiska od jednog otkucaja srca do drugog jednako važan pokazatelj, posebno kada je reč o zdravlju mozga kod starijih osoba.
Veza između fluktuacija pritiska i oštećenja mozga
Istraživači su utvrdili da su starije osobe s izraženijim fluktuacijama krvnog pritiska između otkucaja srca imale smanjen volumen mozga u regijama ključnim za pamćenje.
Ujedno, kod njih je zabeležen viši nivo proteina koji se povezuje s oštećenjem nervnih ćelija.
Shutterstock
"Čak i kada je krvni pritisak dobro kontrolisan lekovima, brze fluktuacije od otkucaja do otkucaja povezane su s lošijim pamćenjem te znakovima smanjenja volumena mozga i povreda moždanih ćelija", izjavio je profesor Danijel Nejton sa Univerziteta Južne Kalifornije, glavni autor studije.
"Krvni pritisak nije statičan, on se neprestano prilagođava potrebama tela. No, kako starimo, ta regulacija može postati manje precizna", dodao je Nejton.
Znakovi starenja mozga
Studija je obuhvatila 105 odraslih osoba uzrasta od 55 do 89 godina. Istraživači su ispitanicima kontinuirano merili krvni pritisak tokom nekoliko minuta dok su bili podvrgnuti magnetskoj rezonanci mozga. Posebna pažnja posvećena je krutosti njihovih arterija i stepenu varijabilnosti krvnog pritiska između pojedinih otkucaja srca.
Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of Alzheimer's Disease, pokazali su da su čak i ispitanici s klinički urednim prosečnim krvnim pritiskom, ali s najnestabilnijim očitanjima i krućim arterijama, pokazivali jasne znakove starenja mozga.
Shutterstock
Kod njih je zabeležen manji volumen hipokampusa i entorinalnog korteksa, područja koja su među prvima pogođena Alchajmerovom bolešću. Takođe su imali povišene nivoe neurofilamentnog lakog lanca u krvi, biomarkera koji ukazuje na oštećenje nervnih ćelija. Ovi nalazi se smatraju statistički značajnima i nakon uzimanja u obzir faktora poput uzrasta, pola i prosečnog krvnog pritiska, što upućuje na to da su same fluktuacije nezavisan faktor rizika.
Rizik nevidljiv standardnim merenjima
Profesor Nejton ističe kako su istraživači bili iznenađeni otkrićem da su te brze promene pritiska povezane s oštećenjem mozga, bez obzira na to imaju li pacijenti hipertenziju ili se leče lekovima za snižavanje pritiska.
Istraživanje pokazuje da pojedinac može imati uredne nalaze kod lekara, a istovremeno patiti od opasnih skokova i padova pritiska koji tiho opterećuju osetljive krvne sudove u mozgu. S vremenom, takva hemodinamska nestabilnost može doprineti slabljenju pamćenja i neurodegeneraciji.
Istraživači naglašavaju da ova studija pokazuje korelaciju, a ne uzročno-posledičnu vezu te da su potrebna daljnja istraživanja.
"Buduće studije trebale bi ispitati kako se ove brze fluktuacije krvnog pritiska menjaju tokom vremena i predviđaju li buduće smanjenje volumena mozga i pad pamćenja", rekao je Nejton.
Shutterstock
Trenutno ne postoje specifični tretmani za ove fluktuacije. Ipak, Nejton poručuje kako je i dalje izuzetno važno da pacijenti redovno prate svoj krvni pritisak i uzimaju propisanu terapiju kako bi smanjili rizik od oštećenja mozga.
"Razvoj terapija koje bi ciljale na brze fluktuacije krvnog pritiska trebao bi biti prioritet jer postojećim tretmanima koji se fokusiraju na snižavanje prosečnog pritiska taj problem nije u potpunosti rešen", zaključio je.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
