Kafa pomaže srcu: Omiljeno piće u Srbiji nije samo ukusno, već i zdravo, evo koliko šolja dnevno preporučuju doktori

Pijenje kafe sa kofeinom je bezbedno za osobe sa atrijalnom fibrilacijom i može pomoći u zaštiti od ponovne pojave poremećaja, pokazuje nova studija.

Više od 10 miliona Amerikanaca živi sa atrijalnom fibrilacijom, ili A-fib, čestim srčanim poremećajem koji izaziva palpitacije srca i može dovesti do srčane slabosti, krvnih ugrušaka i moždanog udara. Lekari dugo pokušavaju da shvate da li kofein — koji može povećati srčani ritam i krvni pritisak — izaziva epizode koje se osećaju kao lepršanje ili lupanje u grudima i uzrokuju vrtoglavicu ili kratak dah.

„Ne postoji standardni savet u vezi atrijalne fibrilacije i kofeina,“ rekao je dr Gregori Markus, kardiolog i profesor medicine na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, koji je predvodio studiju DECAF (Does Eliminating Coffee Avoid Fibrillation?). „Vrlo je često da naiđem na pacijente koji su prestali da piju kafu sa kofeinom samo zato što im je lekar rekao da to urade zbog atrijalne fibrilacije.“

Rezultati DECAF studije, četvorogodišnjeg kliničkog ispitivanja efekata pijenja kafe kod osoba sa istorijom neregularnog srčanog ritma koji je ili prestao ili bio lečen, predstavljeni su u nedelju na godišnjoj konferenciji Američkog udruženja za srce u Nju Orleansu i objavljeni u časopisu JAMA. Markus je zamenik urednika JAMA.

Istraživači su regrutovali 200 starijih odraslih osoba u Australiji, Kanadi i Sjedinjenim Državama koje su u nekom trenutku u poslednjih pet godina redovno pile kafu. Prosečna starost učesnika bila je 70 godina, a jedna trećina su bile žene.

Shutterstock

Tokom šest meseci, učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe: one koji su izbacili kofein i one koji su pili barem jednu šolju dnevno. Svi su sami izveštavali o potrošnji kafe i napitaka sa kofeinom tokom telemedicinskih ili video provera koje su se odvijale nakon jednog, tri i šest meseci studije.

Koristeći podatke sa elektrokardiograma (EKG) napravljenih u ordinaciji, nosivih monitora srca i implantabilnih srčanih uređaja, Markus i njegov tim su utvrdili da li i kada su osobe iz svake grupe imale prvu ponovnu epizodu A-fib. Uključene su i epizode atrijalnog lepršanja, srodnog stanja koje takođe izaziva abnormalne kontrakcije u gornjim komorama srca.

Obe grupe imale su slične navike u konzumaciji alkohola. Nisu svi učesnici pili kafu na početku studije, ali je broj dnevnih konzumenata kafe bio sličan u obe grupe.

Shutterstock

Pre početka studije, 60% ljudi u grupi koja je pila kafu i 65% u grupi koja nije pila kafu reklo je da kafa nikada nije izazvala epizodu A-fib.

Tokom šestomesečne studije, 111 osoba, odnosno 56%, imalo je ponovnu epizodu atrijalnog lepršanja. Ljudi u grupi koja je pila kafu imali su manju verovatnoću da dožive ponovnu epizodu — 47% u poređenju sa 64% u grupi koja nije pila kafu — i duže su vreme prošli pre nego što su imali prvu epizodu.

(Oko trećine ljudi u grupi koja nije pila kafu priznalo je da su tokom studije popili barem jednu šolju, dok ostatak nije konzumirao ni jednu.)

Jedna šolja dnevno „potpuno bezbedna“

Ovo je najnovija studija koja pokazuje da kafa može smanjiti rizik od srčanih problema i drugih metaboličkih bolesti.

Prethodna opservaciona istraživanja sugerisala su da ljudi koji piju kafu imaju manji rizik od A-fib, ali novo ispitivanje pokazuje uzročno-posledičnu vezu, rekao je Markus.

„Bio sam pomalo iznenađen kolika zaštita od atrijalne fibrilacije kofein u kafi očigledno pruža,“ rekao je Markus za NBC.

Dr Johana Kontreras, kardiolog u Mount Sinai Fuster Heart Hospital u Njujorku, rekla je da je najvažnija poruka studije da pijenje jedne šolje kafe dnevno izgleda potpuno bezbedno za osobe sa A-fib, a ne da kafa nužno ima zaštitni efekat.

Shutterstock

„Ne postoji strogo pravilo. Svi ne reaguju isto na kofein,“ rekla je Kontreras, koja nije bila uključena u ovo ispitivanje.

Postoje značajna ograničenja u studiji, uključujući efekte napitaka sa kofeinom osim kafe. Studija nije pratila razlike u navikama vežbanja ili ishrani. Ljudi koji piju kafu takođe mogu više vežbati, sugerisao je Markus.

Studija je pokazala da pijenje samo jedne šolje kafe dnevno deluje zaštitno, a iako su neki učesnici pili više od toga, nije jasno da li više od jedne šolje dnevno može uticati na ponovnu pojavu A-fib.

Umerenost je ključ, rekla je Kontreras.

„Ako ljudi piju šest ili sedam šolja kafe, a uz to i energetska pića, to je druga priča,“ dodala je.

Nije jasno zašto je pijenje kafe povezano sa manjim rizikom od ponovne pojave nepravilnog srčanog ritma. Moguće je da antiinflamatorna supstanca u kafi, a ne specifično kofein, može smanjiti ponavljanje epizoda kod ljudi koji piju kafu, rekao je Markus.

Shutterstock

Ako kofein igra ulogu, moguće je da stimulacija adrenalinskog odgovora tela kofeinom može pomoći u sprečavanju A-fib. Ljudi često prijavljuju epizode kada su opušteni, na primer dok spavaju ili nakon obilnog obroka, kada je nivo adrenalina nizak, rekao je Markus, kada je aktivan deo nervnog sistema zadužen za „odmor i varenje“.

Takođe, u studiju su uključeni samo ljudi koji trenutno nisu imali epizode A-fib. Nalazi možda nisu primenljivi na osobe sa neadekvatno kontrolisanom fibrilacijom.

„Ako je neko u sred A-fib epizode, kofein bi svakako mogao povećati broj otkucaja srca tokom te epizode i samim tim pogoršati simptome,“ rekao je.

Za ljude koji već redovno piju kafu, „ovo pokazuje da možete popiti šolju kafe ujutru i biti u redu ako imate A-fib,“ rekla je Kontreras.

 

Bonus video: