„Suze su ok“ i to ne treba da nas buni niti da bude taboo tema.
Fiziologija se lepo postarala za te mehanizme. Isto tako, i našim emocijama je potreban ventil, da se duša proventilira kroz suze. Ima nas raznih, neko plače u samoći, a neko na svaku sitnicu koja remeti njegovo „krhko biće“. Neko ne može da zaplače, a voleo bi, piše plezir.
Čemu služi suza i kako nastaje?
Suze pravi par suznih žlezda ili glandulla lacrimalis, smeštenih u gornjem, bočnom delu oka, tik ispod obrvične kosti i kože. One produkuju tri različite vrste suza, različitog sastava, ali sve su pod nervnom kontrolom. Ima neko(mozak) ko to sve nadgleda. Nervi koji polaze od oka, nadraženi spoljašnjim i unutrašnjim stimulusima predaju štafetu(signal) moždanim strukturama, a potom autonomni nervi(parasimpatički i simpatički) luče glasnike (neurotransmitere) koji bude i aktiviraju suznu žlezdu:
Bazalne suze, kojima se održava vlažnost oka. Podmazujući oko čuvaju ga od suvoće, peckanja, spiraju ga i čiste od prašine. Taj ispirak odlazi do unutrašnjeg ugla oka u suzno-nosni kanal i na taj način naš pametni sistem: žlezda-oko-nos, čuvaju naše „ogledalo duše“. Suznu tečnost čine voda, elektroliti, glukoza, mucin, lipidi, proteini, urea, lizozim (enzim koji je linija odbrane protiv bakterija).
Ljudi koji nose kontaktna sočiva često imaju suvo oko, pa je odlična vežba masaža, stimulacija pritiskanjem ivica očnih kapaka (uz same trepavice), ali oko mora da bude bez sočiva. Na taj način mehanički možemo da aktiviramo i suzne žlezde i pomoćne suzne žlezde (koje su upravo uz trepavice umetnute), da bi nam suze ovlažile oko bez upotrebe onih veštačkih (suza).
Refleksne suze, sličnog sastava kao i bazalne, ali stimulisane iritacijom oka stranim česticama ili usred drugih nadražaja (isparenjima poput luka, esencija parfema, suzavaca, biber spreja). Mogu se javiti i pri jakim toplotnim isparenjima, jakom svetlu, nadražajem na jeziku, nosu, potom usled povraćanja, kašljanja, zevanja i sve zato što su putevi ovih receptora povezani sa očnim živcem. Sve je povezano u kosmosu pa tako i u našem telu. Uloga je da uklone te nadražajne supstance, da ne remete oko u onome što je najbitnije-da vidimo. Jeste li zasuzili kad ste se zacenili od kašljanja? Ili dok ste seckali luk?
Emocionalne suze, kojima telo odgovara na naš doživljaj sveta. Jedno je kad padnemo, pa to zbilja boli, ali kako naše emocije, koje izazivaju emotivnu bol ili sreću isto tako stimulišu ovu žlezdu? Sastav emocionalnih suza: pored bazalnih suza sadrže i hormone-adrenalin, leucin i enkefalin koji ublažavaju bol, što govori o ulozi otpuštanja stresa.
Ljudi su jedini sisari koji proizvode suze kao deo emocionalnog odgovora na tugu ili radost. Mada. nisam sigurna da zaista jedna svinja ili delfin ne plaču zbog emocija? Možda kad naučimo „nemušti jezik“, saznamo i odgovor.
Deo suza isparava između treptaja, deo odlazi u suzno-nosni kanal, a sve ono što se preliva, čega je u višku-potekne poput potočića preko donjeg kapka. I ženama se razmaže precizno stavljena šminka, a muškarci se osuđuju zato što „dečaci ne plaču“…
