U našoj zemlji svakodnevno čak 47 pacijenata doživi srčani udar. Sve kardiovaskularne bolesti godišnje odnesu oko 55.000 života.
Svakog minuta srce se zgrči i opusti 60 do 80 puta. Tokom dana napravi oko 90.000 kontrakcija, neumorno, bez prestanka. Za godinu dana odradi više od 33 miliona pokreta. Stručnjaci smatraju da je srce najsličnije mašini koja može da radi neprestano - perpetuum mobile.
Glavni zadatak srca je da održava život. Pumpanjem krvi u mozak i sve ostale organe, ono održava normalno funkcionisanje organizma. I ako nema urođenih srčanih mana i genetske predispozicije, moglo bi da nas služi 200 godina. Međutim, u našim telima istroši se mnogo ranije. Gde grešimo?
Prema podacima, svake godine u svetu od bolesti srca umre oko 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine ovaj broj će se "popeti" na 23 miliona.
U Srbiji svakoga dana 47 pacijenata doživi srčani udar, od kojih 15 umre, a sve kardiovaskularne bolesti zajedno godišnje odnesu oko 55.000 života, što je gotovo čitav jedan grad. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,7 odsto u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u našoj zemlji, pišu Novost.
Karakteristično za našu zemlju je i to što se starosna granica obolelih spušta, tako da sve češće kardiološki pacijenti imaju oko 40 godina. Sve je više žena koje imaju problem sa srcem, i postoji velika intencija da se izjednači broj žena i muškaraca po obolevanju od srčanih bolesti. Ono što lekare naročito zabrinjava je da se bolest najčešće ispoljava u najtežim oblicima i završava iznenadnom smrću ili teškim infarktima miokarda nakon kojih pacijenti ostaju invalidi.
Stručnjaci upozoravaju da bi čak 80 odsto prevremenog umiranja moglo da se spreči kontrolom samo tri faktora rizika - pušenja, načina ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti.
- U bolnici "Dženeral Masačusets" u Bostonu, 1932. godine zabeležen je isti broj obolelih sa infarktom i sa čirom na želucu - kaže akademik profesor dr Petar Seferović, kardiolog Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, jedan od najistaknutijih stručnjaka za srce u jugoistočnoj Evropi. - Danas, međutim, broj pacijenata sa infarktom znatno prevazilazi sva naša očekivanja. To samo ukazuje da su se u skorašnje vreme pojavile različite okolnosti koje otežavaju rad srce.
Smatra se da šećerna bolest, hipertenzija, povišen nivo masti, smanjena fizička aktivnost i pušenje najviše smetaju srcu. U nekim porodicima srčane bolesti se češće javljaju, zbog genetske predispozicije, a ova "potka" se prenosi sa generacije na generaciju. I preterana telesna težina može da oteža rad srca.
- Srce je veoma osetljivo na smanjenu cirkulaciju - objašnjava dr Seferović.
- Dok su arterije dobre i nije oštećen srčani mišić, srce bi teorijski moglo da radi i 200 godina. Nažalost, susrećemo se, na području zemalja koje su u tranziciji, i koje su istočno od Italije, sa strašnom epidemijom bolesti srca uopšte, a naročito infarktom miokarda i anginom pektoris, odnosno bolestima arterija srca i srčanog mišića. I, mada su pronađene dobre metode i lekovi za lečenje srčane bolesti, i dalje se pacijentima savetuje da se pridržavaju pravila "bolje sprečiti nego lečiti".
Istraživanja su pokazala, recimo, da svaka popušena cigareta skraćuje život za 15 minuta, a svaka popušena paklica godinu skraćuje za 72 dana. Cigarete imaju direktno toksično delovanje na kardiovaskularni sistem, jer sa svakom popušenom dolazi do suženja arterija na rukama i nogama. Toksični elementi nikotina dovode do ubrzane ateroskleroze, pogotovo ako postoji predispozicija.
- Mnogi se kod nas oslanjaju na izreku "neće valjda baš mene" - ističe dr Seferović. - I navodi se, kao primer, neko ko je pušio i živeo više od 80 godina. Ali, niko ne pominje milione onih koji su pušili i umrli u 50. godini.
Redovna fizička aktivnost je ključ dugovečnosti, smatra naš sagovornik, jer dovodi do oslobađanja određenih supstanci koje omogućavaju bolje fukcionisanje organizma, naročito mišića, a ne treba zaboraviti da je i srce mišić. Dokazano je da je fizička aktivnost u regulaciji šećera isto toliko značajna koliko i lekovi. Pet puta nedeljno po 30 minuta fizičke aktivnosti je isto toliko značajno za sprečavanje, nastajanje i napredovanje šećerne bolesti kao i lekovi koji se piju.
- Još je Đakomo Makijaveli rekao "tajna je u umerenosti" - naglašava dr Seferović.
- Možete da radite šta hoćete, ali ne stalno. Ako je rođendan, Nova godina, Božić, jedite normalno, ali inače vodite računa o izboru namirnica. Svi vodimo računa o automobilima, a da li toliko pazimo na sebe?
Saveti i preporuke stručnjaka su da se smanje soli, masti, naročito zasićene životinjske masti, ali i kalorijski unos uopšte. Obavezne su redovne kontrole. Ako je sve u redu, između 30 i 40 godina jednom godišnje, ali je uvek bolje uraditi jedan pregled više nego jedan manje.
Najveći faktor rizika su godine starosti - zaključuje dr Seferović.
- Stariji od 70 godina moraju da znaju gde im je slaba tačka. Ako je, recimo, majka imala šećernu bolest, moraju da se kontrolišu na vreme. I nisu za džabe izmišljeni dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Preporuka je "ono što niste radili pre 50, nemojte da radite ni posle 50". Nije normalno da neko ko ima 70 godina trči maraton. Mora čovek da zna kakav je i da živi u skladu sa svojim telom i mogućnostima.
