Ako pomoć za svoj imunitet tražite u vitaminima, mineralima i suplementima, svakako to i uradite, a prof. dr. Džon Mafi dodaje da je u tom slučaju važno odabrati prave i dodaje: „Iako je komplikovano direktno izmeriti stanje imuniteta, pritom vam može pomoći informacija o tome koliko ste često imali grip i prehlade i koliko su trajale“.
Donosimo spisak vitamina i suplemenata koji dokazano donose poboljšanju vašeg imuniteta pa se nemojte ustručavati da ih koristite.
1. Probiotici
Bakterije u probavnom sistemu možemo podeliti na „korisne“ bakterije, tj. probiotike, i „štetne“ bakterije. „Korisne“ bakterije tj. probiotici pomažu nam višestruko: od probave hrane koju jedemo, preko sprečavanja rasta štetnih bakterija (takmiče se s njima za mesto i hranu) do sveukupno pozitivnog uticaja na naš imunološki sistem. Dakle probiotici se nazivaju i bakterije mlečne kiseline, živi su mikroorganizmi koji, kada ih se konzumira u odgovarajućoj količini, imaju povoljne efekte na zdravlje domaćina.
Kako pozitivno deluju na probavu, isto tako deluju i na imunološki sistem. Sprečavajući naseljavanje patogenih mikroorganizama u crevima, pozitivno utiču na crevni imunološki sistem, koji je odgovoran za čak 70 – 80 posto naše imunološke reakcije. „Probiotici mogu tako da smanje šanse da ćete se prehladiti“, dodaje dr. Mafi.
2. Cink
Cink je neophodan za pravilan rast i razmnožavanje ćelija koje učestvuju u imunološkim reakcijama. Ako se uzima na samom početku prehlade, može skratiti njeno trajanje, ističe dr. Mafi, iako postoje neke nejasnoće u dostupnim podacima. Drugi su lekari istakli da treba biti oprezan kod korišćenja cinka jer može doneti i nuspojave poput mučnine i proliva, posebno ako se uzima na prazan želudac. Dodaju da se treba izbjegavati sprejovi za nos koji sadrže cink jer mogu uzrokovati nepovratan gubitak mirisa.
Kada se uzima kako treba, on može biti od pomoći zdravlju imunološkog sistema: kada virus uđe u krvotok, cink prodire u oštećenu ćeliju i sprečava širenje infekcije.
Gde ga pronaći: Jedan od najboljih izvora cinka u ishrani čoveka jest crveno meso. Konzumacijom oko 100 grama crvenog mesa može se zadovoljiti čak oko 25 posto ukupnih dnevnih potreba za cinkom. Odličan izvor cinka je i spanać, škampi, pasulj, karfiol i semenke lana.
3. Vitamin C
Ovaj vitamin pojačava proizvodnju B-limfocita a sprečava pogoršanje stanja T-limfocitnih ćelija, a radi se o važnim ćelijama antitela koje su odgovorne za detektovanje i borbu protiv virusa u organizmu.
Vitamin C prate brojne pozitivne priče zbog uticaja na prehlade, ali dr. Mafi ističe da je njegov uticaj slabiji nego što mislite. Pokazalo se da će skratiti trajanje prehlade kada se uzima redovno i može pomoći imunitetu, ali istraživanja pokazuju da je ovaj vitamin ne tako uspešan kod sprečavanja prehlade kod opšte populacije. Uz sve spomenute kritike, stručnjaci će ipak zaključiti da je vitamin C skratiti trajanje prehlade ako se redovno koristi, a i njene simptome.
Gde ga pronaći: Citrusno voće poput narandži, gejpa i limuna sadrže velike količine vitamina C. Drugi izvori mogu biti brokoli i kelj.
4. Vitamin D
Vitamin D je specijalan vitamin jer se formira kada je koža izložena suncu. Iako je primarna funkcija ovog vitamina da ojačava koristi i mišiće i da se bori protiv stresa i anksioznosti, on štiti i imunološki sistem. Kada smo bolesti, ovaj vitamin pomaže telu da proizvodi antimikrobne peptide koji će sprečiti razvoj štetnih bakterija, mikroba i virusa. Takođe je važan jer reguliše rad T- ćelija. Prema analizi studija vitamin D u obliku suplementa će smanjiti rizik od razvoja prehlade ali i gripa.
Gde ga pronaći: Vitamin D se apsorbuje putem sunca, pa je najbolji način za unos ovog vitamina upravo izlaganje sučevim zracima. Možete ga pronaći u pečurkama, masnoj ribi poput lososa, piše Ordinacija.hr.
