Koliko redovno spavamo može biti podjednako važno kao i koliko spavamo. A za zdravlje srca to ima veći značaj nego što se ranije mislilo, piše portal StudyFinds.
Ljudi sa neregularnim režimom spavanja imaju znatno veći rizik od srčanih udara, moždanih udara i srčane insuficijencije, čak i ako spavaju preporučenih 7-9 sati dnevno. Zaključci iz nedavnog naučnog istraživanja objavljeni su u časopisu Journal of Epidemiology and Community Health.
Naučnici su pratili više od 72.000 odraslih gotovo osam godina i ustanovili da oni sa najhaotičnijim režimom spavanja imaju za 26% veći rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti u odnosu na one sa redovnim režimom sna.
Istraživači su analizirali podatke od 72.269 odraslih u dobi od 40 do 79 godina, koji su nosili akselerometre na zglobu tokom nedelju dana kako bi precizno pratili njihov san. Tim je izračunao Indeks redovnosti sna (SRI) – pokazatelj koji uzima u obzir stabilnost vremena odlaska na spavanje, buđenja, trajanja sna i noćnih buđenja. Ako je nečiji režim potpuno nasumičan, indeks je 0, dok savršeno stabilan režim ima 100 bodova. Na osnovu toga, učesnici su podeljeni u tri grupe: oni sa redovnim snom (SRI > 87,3), ljudi sa umereno neregularnim snom (SRI između 71,6 i 87,3) i sa neregularnim snom (SRI < 71,6).
Tokom 7,8 godina zabeleženo je 4.887 ozbiljnih kardiovaskularnih događaja (infarkti, moždani udari, srčana insuficijencija). Čak i nakon uračunavanja faktora kao što su starost, fizička aktivnost, ishrana, pušenje, konzumacija alkohola i postojeće bolesti, veza između neregularnog sna i povećanog rizika ostala je značajna.
Utvrđeno je da ljudi sa neregularnim režimom spavanja imaju za 26% veći rizik od srčanih problema, dok je umereno neregularan san povezan sa 8% većim rizikom. Najjača veza je primećena kod srčane insuficijencije – rizik je bio povećan za 45%.
Čak i uz preporučenu dužinu sna – 7-9 sati za osobe do 65 godina i 7-8 sati za starije – rizik je ostao povišen ako je režim bio nestabilan.
Naučnici su objasnili zašto neregularan san šteti srcu. Prema njima, razlog je narušavanje cirkadijalnog ritma, odnosno poremećaj unutrašnjeg biološkog sata. To izaziva niz fizioloških promena koje opterećuju kardiovaskularni sistem: poremećaj metabolizma glukoze i lipida, insulinsku rezistenciju i aktivaciju simpatičkog nervnog sistema.
Neregularan san češće imaju osobe sa mentalnim poremećajima, oni koji uzimaju lekove za holesterol, dijabetes ili pritisak, noćni radnici, kao i pušači.
Zaključak istraživača je da nije važna samo dužina, već i stabilnost sna. Za poboljšanje režima sna, stručnjaci preporučuju da se ide na spavanje i budi u isto vreme svaki dan (čak i vikendom), opuštanje pre spavanja i stvaranje udobnog okruženja za san.
Ranije je UNIAN pisao zašto je spavanje na stomaku štetno. Po rečima zamenice direktorke The Sleep Charity, Lize Artis, treba izbegavati spavanje na stomaku jer to stvara veliki pritisak na vrat koji se noću stalno okreće.
Stručnjak za san iz MattressNextDay, Martin Sili, rekao je da spavanje na leđima nije najbolji izbor za ljude koji hrču. On savetuje spavanje na boku, jer to poboljšava cirkulaciju i varenje, kao i otvara disajne puteve za lakše disanje, što znači manju verovatnoću hrkanja.
